Neki govore da bajke ne postoje, mada ima više onih koji imaju svoj stav da su bajke izmišljene onoga trenutka kada je neko nekada davno shvatio da ljudima treba pokazati, verovanje u nemoguće.

Osmog dana festivala „Tvrđave teatra”,  mađarsko pozorište “ Ujvideki sinhaz” iz Novog Sada odvelo nas je putem „Smaragdnog grada” dokazavši nam da u životu, ništa nije nemoguće. Vratili smo se u neka nama davno zaboravljena vremena, mnogi od nas su zaboravili „Kako je živeti svet kroz oči deteta“. Ipak, sinoć su nas naši prijatelji iz Novog Sada sa svojim „Čarobnjakom iz Oza” vratili u naše detinjstvo, u vreme kada smo bili najsrećniji, kada smo mislili da sve možemo.

Reditelj predstave Zoltan Puškaš je osavremenio bajku napravivši od nje pravi zapadni „mjuzikl “. Ali nije izostavio glavne aktere jednog od najbolje napisanih dela 20. veka. Tu je Doroti (Agota Ferenc), koja želi da se sa svojim psom Totom (Tamaš Hajdu) vrati u Kanzas, Strašilo (Aron Balaž) koji od čarobnjaka želi mozak, Limeni (Gabor Pongo) koji traži srce kako bi mogao da osvoji devojku koju voli, i Lav ( Zoltan Širmer) koji želi da bude hrabar. Kao što smo navikli u ovoj drevnoj bajci, ova grupa „prijatelja” moraće ubiti „Zapadnu Vešticu” (Emina Elor, dobitnica nagrade za najbolju glumicu na prošlogodšnjem Tvrđava teatru) kako bi im „Čarobnjak iz Oza” (Daniel Husta) ispunio njihove želje.

Na putu ka svome cilju, ovoj družini suprostaviće se najveće oružje „Zapadne Veštice”. Čekaju ih Vukovi, Mumpici, Vrane, Njugori i Krilati majmuni. Ali, ono što je najveće bogatstvo ovog dela „hrabrost, dobrota i želja” pobediće  svo zlo koje će mu se naći na putu, pa čak i „Zapadnu Vešticu”.

Nakon što su ispunili zahtev , vratili su se kod  „Čarobnjaka iz Oza” da im ispuni njihove želje. Međutim, tada su spoznali pravu istinu,  „Čarobnjak  iz Oza” je običan prevarant.  Ali, on ih odvodi kod „Dobre Veštice” Glinde (Agota Silađi) koja im može ispuniti želje, ali samo uz zamenu za „crveni ogrtač” koji je Doroti pripao nakon što je savladala „Zapadnu Vešticu ” i postala nova kraljica. Na kraju, „Dorka” se vraća u Kanzas sa svojim psom Totom, Limenom nije potrebno srce da bi osvojio devojku, jer je on već pokazao u ovoj avanutri da ga ima, on pronalazi svoju ljubav. Lavu nije potrebna hrabrost, jer je u ovoj pustolovini otkrio da već ima hrabrosti, on postaje ono što mu već i pripada „kralj životinja”.  A Strašilo? Strašilo zahvaljujući Glindi postaje novi vladar, i neće mu biti potreban mozak, jer je već dokazao da ga ima. A Čarobnjak?  On mora da plati za svoje obmane, u Strašilovom kraljevstvu njegova obaveza postaje da plaši ptice na usevima kako bi zarađivao za hranu.

„Ovo je grad gde su svi liberalni, otvorenog srca,  drugačije je od atmosfere u ostatku Srbije“ – naglasio je Zoltan Puškaš u izjavi za Televiziju Smederevo.

„Ova predstava nije moja ideja, to je poklon od direktora Lasla Šandora. Kada smo dobili ideju, bio sam jako uplašen. Sada sam radostan što je ispalo sve kako treba. Nikada nisam pronašao svoju pravu ljubav iako mi je 35. godina. Ali verujem da ću je pronaći, ako mogu sebe da pogledam u ovom delu u tom pogledu. Ova predstava priča o prijateljstvu, i šta mogu prijatelji zajedno da urade. Mi smo probali da napravimo predstavu o društvenom problemu. Sve ovo što ste mogli da vidite, dešava se danas, to je život i realnost.  Jako sam vam zahvalan zato što smo bili ovde“ poručuje –  reditelj Zoltan Puškaš.

„Želim da naglasim da moja Doroti nije devojčica, ona je na pragu odrastanja” kaže Agota Ferenc.

„Kada je reč o Strašilu, razmišljali smo o čoveku koji je bio izolovan. On traži da bude prihvaćen, da dobije malo pažnje “ poručuje Aron Balaž.

„Veliko mi je zadovoljstvo odigrati lika bez teksta. Toto je jedini čovek koji je najbolji drugar” govori Tamaš Hajdu.

„Nekome je potreban alkohol da bi dobio samopouzdanja da uradi nešto, dok ne shvati da mu za to uopšte nije potreban alkohol “ kaže Gabor Pongo (Limeni).

U današnjem vremenu pitanja opstanka sopstvene egzistencije, šteta je to što ovakav način treba da nas podseti  „da probudimo davno zaboravljeno dete u sebi”.  Kada u sebi poseduješ i dalje one male „detinje oči” pune nevinosti, znajte da ništa nije nemoguće. Probudite dete u sebi i počnite da živite vaše „nemoguće želje”.  Verujte,  jer ako ne verujete nikada nećete videti.

Petar Živanović