Ovogodišnji slogan četvrtog festivala Tvrđave teatar nosi naziv “Pan – teatrikum” što znači da nema ograničenja! Na ovom poslu smo se svi zajedno skupili, i nismo promenili svoj entuzijazam prema ovom zadatku ni posle četiri godine istakao je Predrag Umičević. U nastavku razgovora Umičević je govorio o tome koliko je grad uradio za kulturu u Smederevu, posle korova koje su zatekli kada su došli. Njegovo posebno zadovoljstvo nosi sama činjenica da su ljudi uživali upoznavajući se se predstavama i glumcima, što njega obavezuje da nastavi svoj rad kako bi građanima ostvario njihovu želju, potrebu za druženjem.

Slobodan Šuljagić je vratio svoja sećanja i govorio o tome kako su pre četiri godine krenuli u inicijativu da se festival „udomi”. „Posebnu zahvalnost dugujemo Predragu Umičeviču koji je prepoznao našu ideju, osmislio funkciju koja mu treba” istakao je Šuljagić.

Dragoljub Martić, direktor festivala podsetio je da će kao i ranijih godina svi građani koji nisu u mogućnosti da kupe ulaznicu odnosno rezervaciju za mesto na tribinama moći da pogledaju predstavu, sa pomoćnih stolica ili klupa. Mladi će moći da prisustvuju mnoštvu radionica trupa iz Evrope koje će učestovati u samom programu festivala, dodao je Martić.

Branislava Liješević se zahvalila novinarima za njihovo izveštavanje svih prethodnih godina, smatrajući ih partnerima u zajedničkom poslu. Govorila je o ekonomskoj krizi koja je uzdrmala društvo, nedostatku finansijske potpore da bi festival nastavio da radi na predstavama iz svoje produkcije, pa je zato ove godine odlučeno da se plasira prošlogodišnje prvo ostvarenje u produkciji festivala „Ja sam vetar” koje će gledaoci moći da pogledaju i ove godine.

Na kraju izlaganja razgovoru sa prisutnima priključila se i Ljiljana Todorović koja je svojim tekstom o velelepnom izdanju Smederevske tvrđave i ambijentu koji daje posebnu draž festivalu na najbolji mogući način zaključila ovu konferenciju za novinare.

Ove godine gledaoci u Malom gradu Smederevske tvrđave moćiće da uživaju od 11. jula kada festival otvara pozorište Pan Optikum iz Frajburga, u koprodukciji sa katalonskim ansablom “Efimer transition“ sa njihovim spektaklom TRANSition. Ponovo ćemo videti naše prijatelje Teatar Koreja iz Lećea sa njihovom izvedbom “Paladini di Francia”. U goste nam dolazi i pozorište Irrwisch iz Beča sa svojim uličnim tetrom i nastupima Let it Burn, Nujork Denzing Kwin, Wegenstreits Guest, The Medjumping kao i naši susedi iz Slovenije Slovensko mladinsko gledališče, koje se predstavlja klasikom Fjodora Mihajloviča Dostojevskog Zločin i kazna.  Prva takmičarska predstava je Kanjoš Macedonović u režiji Vide Ognjenović,  Narodnog pozorišta Beograd u koprodukciji sa Grad – teatrom Budva. Dok je predstavu Noć u kafani Titanik zajedno sa Književno – srpskim teatrom iz Kragujevca uradio Nebojša Bradić povodom godišnjice od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću. U Malom gradu Smederevske tvrđave predstaviće se i jedan od najboljih srpskih režisera Kokan Mladenović i pozorište Atelje 212 sa predstavom Zbogom SFRJ koju je Mladenović uradio inspirisan filmom Zbogom Lenjine, a drama Bunar Radmile Smiljanić, u režiji Egona Savina i Ustanova kulture „Vuk Karadžić“ prati vreme nakon rata u Bosni. Specijalista za mediteranske teme, Jagoš Marković, na četvrtom Tvrđava teatru učestvuje zajedno sa Gradskim pozorištem iz Podgorice u komadu Lukrecija iliti Ždero.

Do 20. jula  moćićemo pogledati deset predstava iz glavnog programa festivala, i  šest predstava iz pratećeg programa koje će se odigravati, kao i svake godine, na u Smederevskoj tvrđavi i Gradskom trgu u Smederevu.

„Bez ograničenja” kao ni u životu, tako i u festivalu koji nam se bliži. Sa još većim entuzijazmom dočekujemo magičnu kutiju koju ćemo ponovo otključati. A kada je otvorimo tada „Bajka ponovo počinje”.

Petar Živanović

I evo, po četvrti put, zamislili smo da deset festivalskih dana i noći treba da prođu kao nezadrživa bujica nepoštednog pozorišnog nadigravanja sa surovim svetom zbilje, sa usudom privremenosti i slabostima iluzije. Tvrđava, njena okolina, kao i ceo grad ponovo će biti preobučeni i maskirani u pozorište. Gradska rasveta će postati svetlost pozornice, trgovi isparcelisani u mnoštvo scena biće velika teatarska arena, u kojoj će pulsirati jači damari i gde će se odvijati život drugačiji od ovog u kojem smo zatečeni. U njemu ćemo kao u kakvom živom ogledalu prepoznavati i svoje lice, svoj hrapavi glas, svoja ushićenja i strahove, sopstvene more, napore i zablude. Za taj dijalog oči u oči, pod svetlom, u prisustvu mnoštva, potrebno je, znamo to dobro, mnogo volje, poverenja i hrabrosti, pa ga zbog toga često zabašurujemo i simuliramo čineći ga zabavnijim da bi ga lakše podneli. No, taj dijalog je dragocen samo kad je pravi, otvoren, neposredan, surov, jednostavan i bez slatkastog šarmiranja.

Ovogodišnji Pan-teatrikum repertoar Tvrđava teatra poziva upravo na takav dijalog. Zašto Pan-teatrikum? Zato što obuhvata predstave urađene u mnoštvu inovantnih, modernih, samosvojnih rediteljskih pristupa i rukopisa, a po tekstovima bezmalo svih dramskih žanrova, na raznovrsne teme, pisaca iz različitih epoha u vremenskom razmaku od pola milenijuma, iz raznih delova sveta, intelektualnih miljea i pozorišnih sredina.

Sva ta dramska dela i njihove scenske interpretacije u ovom festivalskom repertoaru povezuje upravo to što se njihove ideje seku pod različitim uglovima sa nosećim pan-idejama našeg doba. To je inače bio kriterijum za stvaranje ovog Pan-teatrikuma.

Vida Ognjenović,

predsednica Saveta festivala Tvrđava teatar

Novinaru koji prati pozorište

Poštovani,

Pozivamo vas na konferenciju za novinare u četvrtak 3. maja u 14 časova, koja će se održati u Malom gradu Smederevske tvrđave (u slučaju lošeg vremena u Istorijskom arhivu) povodom Ambijentalnog pozorišnog festivala Tvrđava teatar 04 koji će se ove godine održati od 11. do 20. jula u Smederevu.

Na konferenciji za novinare o festivalu će govoriti: gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, direktor festivala Dragoljub Martić, umetnički direktor i selektor festivala Branislava Liješević, zamenik predsednika saveta festivala Slobodan Šuljagić i reditelji Ljiljana Todorović i Žanko Tomić.

Festival će biti svečano otvoren u sredu 11. jula spektaklom TRANSITion urbanom predstavom pozorišta PAN.OPTIKUM iz Frajburga (Nemačka).

Organizovani prevoz za novinare iz Beograda za konferenciju za novinare polazi 3. maja u 12 sati ispred crkve Sv. Marka.

Kontakt

Marina Milivojević-Mađarev

063/7687-934 tvrdjavateatar@gmail.com

JOŠ UVEK GRADIMO TEMELjE

Mi smo još u periodu uspostavljanja i gradnje temelja. Dobro znamo da od solidnosti temelja zavisi održivost zgrade. Tome nas uči upravo Tvrđava. Pa ako uspemo da kako valja učvrstimo osnovu, nadgradnja će se odvijati u pravcima slobode i mašte, koje su u biću pozorišne profesije – kaže za „Naše novine“ Vida Ognjenović.

Ovogodišnji Četvrti međunarodni ambijentalni festival Tvrđava teatar biće održan od 11. do 20. jula, mesec dana ranije nego prethodnih godina. Vida Ognjenović smatra da je to bolji termin i za pozorišta, ali i za publiku i dodaje da je sada najvažnije da se ova pozorišna manifestacija odbrani, da je ne zaguše prizemna ograničavanja i podzemne vode, bilo da dolaze od siromaštva, populizma, ili politike.

Zahvaljujući međufestivalskoj saradnji, ovog leta, predstava „Ja sam vetar“, koja je rađena u produkciji Tvrđava teatra biće odigrana u Budvi, a smederevska publika imaće prilike va vidi Čehovljev komad „Višnjik“, koji je nastao u koprodukciji Grada teatra i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, – kaže za „Naše novine“ Vida Ognjenović, predsednica Saveta Međunarodnog ambijentalnog festivala Tvrđava teatar.

Četvrti međunarodni ambijentalni festival Tvrđava teatar biće održan sredinom jula, mesec dana ranije nego prethodnih godina. Zbog čega?

- Presudni razlog za odluku Saveta da se datum održavanja pomeri za mesec juli bio je taj što je avgust na ovim prostorima generalno, a za pozorišta bez izuzetka, mesec godišnjih odmora i teško je okupiti pozorišne ansamble za bilo kakvo gostovanje. Uostalom, verujemo da je sredina jula meseca i za publiku pogodniji termin. Dobre i zanimljive predstave, postavke vrhunske izvedbe, s novim, istraživački hrabrim idejama za čiju je izvornu snagu tajnoviti ambijent Tvrđave poseban izazov, to je od samog početka osnovni kriterijum za izbor predstava. I normalno, različitost se zasniva upravo na repertoaru, što znači da idemo u susret Festivalu koji donosi iznenađenja, u prvom redu kao svojevrsna kompozicija raznorodnih ostvarenja.

U kom pravcu će se naš Festival razvijati?

- Ideja ima na pretek i biće ih sve više. Mi smo još u periodu uspostvaljanja i gradnje temelja. Dobro znamo da od solidnosti temelja zavisi održivost zgrade. Tome nas uči upravo Tvrđava. Pa, ako uspemo da kako valja učvrstimo osnovu, nadgradnja će se odvijati u pravcima slobode i mašte, koje su u biću ove profesije. Najvažnije je da se odbranimo da nas ne zaguše prizemna ograničavanja i podzemne vode, bilo da dolaze od siromaštva, populizma, ili politike. Mislim da su i te opasnosti valjda već, ako ne polomile, a ono bar zatupile zube na izdržljivoj postojanosti pozorišta, koja možda potiče iz začudne činjenice da se u ovoj umetnosti i minimalno i maksimalno naziva istim imenom. Jedan glumac i jedan gledalac u aktivnoj razmeni su pozorište, baš kao i jedan glumac i hiljadu gledalaca, ili hiljadu glumaca i više hiljada gledalaca. Čudna pojava, zar ne.

Prošle godine Festival Tvrđava teatar imao je i sopstevu produkciju. Reč je o duodrami Juna Fosea „Ja sam vetar“, u režiji Stevana Bodrože. Da li će i ove godine biti predstave koja će se posebno raditi za Festival i da li će se obistiniti najave o festivalskim koprodukcijama sa beogradskim ili nekim drugim pozorištima?

- Ovoga leta će ta naša predstava gostovati na drugim letnjim festivalima: Mucijevi dani, Grad teatar u Budvi, čime Tvrđava teatar počinje međufestivalsku saradnju, jer će koprodukcija Festivala Grad teatar i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, predstava „Višnjik“, Antona Pavloviča Čehova, u režiji Dejana Mijača, biti na ovogodišnjem repertoaru našeg Festivala. Međutim, opšta materijalna kriza naterala nas je da ove godine izostavimo novu produkciju. Najpre zato što bismo teško uspeli da nađemo koprodukcionog partnera. Sva beogradska, a i druga pozorišta u zemlji svela su rad na najnužnije, što znači izvođenje onoga što se zateklo na repertoaru, uz jednu, ili dve nove predstave, sa što jednostavnijim produkcionim uslovima. Odbijam da poverujem da takva samoubilačka praksa može da potraje. Uzdam se u stamenost Tvrđave koja je predurala i teža i opakija vremena od naših, pa ćemo već sledeći Festival obeležiti predstavom rađenom tako da se izvedba oslanja na njene izvanredne ambijentalne prednosti.

Kako ova ekonomska kriza utiče na festival, a pretpostavljamo da utiče? Inače trend je da se predstave igraju u stanovima. Neke od tih predstava iz Hrvatske i Slovenije biće na repertoaru ovogodišnjeg BITEF-a.

- Da, možda ćemo dočekati da se predstave izvode samo na JU tjubu (You Tube), ili da se gledaocima šalju mejlom (e-mail). Zasad se naše istrajavanje zasniva na autentičnoj potrebi gledalaca za živim pozorištem, pa makar i u stanovima. Naravno, pod uslovom da je gledalac uspeo da otplati kredit za stan, pa mu ga banka nije oduzela.

Dragan Pavlović

Nedeljni regionalni list “Naše novine”, 21.3.2012.

Vida Ognjenović je i predsednica Saveta festivala Tvrđava teatar i uz gradonačelnika Smedereva Predraga Umičevića idejni tvorac i osnivač našeg festivala.

Centralni događaj Smederevskih svetosavskih svečanosti bila je Svetosavska akademija, „Osvećenje vremena“, koju su ove godine priredili i izveli profesori i učenici Gimnazije, ovogodišnjeg domaćina Svetosavskih svečanosti. Svetosavska akademija,  otpočela je svetosavskom himnom u izvođenju Gradskog ženskog hora „Kir Stefan Srbin“.

„U našem pamćenju ostaje Sveti Sava kao neugašeno svetilo, uprkos svemu ne prestajemo sa njim da razgovaramo, u stalnom dosluhu, preispitujući ko smo i šta smo. Uvek treba da se podsetimo zasluge Savine za našu kulturu i naciju“, rekla je između ostalog  ovogodišnji besednik mr Tatjana Lazarević Milošević, profesor književnosti. Naglašavajući značaj mladih naraštaja u koje se treba uzdati ovogodišnji besednik rekla je još „ne znam vremena koja nisu krizna, valjda su sva takva, ali to će možda biti prednost. Možda će bez naših zanosa i zabluda, jasnije i razboritije sagledati i sebe i svoje mesto u svetu, i sam svet. I tako, zajednički, sa tim naraštajima koji tek dolaze, treba da tražimo i nalazimo odgovor na izazove buduće. Onako kao što je činio Sveti Sava vezujući neraskidivim svetlosnim nizom pretke i potomke, da bi tražio i nalazio odgovor. U to ime uzdajući se u mlade naraštaje koji uče u našim školama, čestitam vam Svetog Savu, Savindan, slavu srpske škole i prosvete i slavu svih nas“.
U prvom delu programa nastupio je i Crkveni hor „Sloga“, pri hramu „Svetog Đorđa“ u Smederevu.

Povodom Svetosavskih svečanosti, istaknutim pojedincima i pravnim licima, i ove godine dodeljena su priznanja i nagrade Grada Smedereva za izuzetne rezulate ostvarene u dužem vremenskom periodu u određenim oblastima rada i stvaralaštva.

Svetosavske povelje za 2011. godinu dodeljene su:

• Planinarskom  klubu „ČELIK“ iz Smedereva, (oblast razvoja sporta i afirmacije grada)
• akademiku dr Prvoslavu Markoviću, specijalisti neuropsihijatrije, (oblast medicine i prosvetiteljstva)
• Dragoljubu Braci Martiću, v. d. direktora JP Smederevska tvrđava (oblast razvoja pozorišne umetnosti)
• Ljubomiru Ljubi Ninkoviću, umetniku (oblast kulture, muzike, ekologije  i afirmacije grada)
• Radivoju Raletu Damjanoviću, književniku, satiričaru i aforističaru (oblast književnosti)
• Milošu Dunčeviću, profesoru geografije u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ (oblast prosvetiteljstva i književnosti)

Nagradu za stvaralaštvo mladih za 2011. godinu dobili su:

• Aleksandra Višekruna, svršeni student Pravnog fakulteta u Beogradu,
• Marina Vasić, student  I  godine Filološkog fakulteta u Beogradu
• Lazar Bojičić, student  I  godine Filološkog fakulteta u Beogradu

Povelje i nagrade ovogodišnjim laureatima uručio je gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.
Srpski narod ima tu sreću da je kao vizionara kako treba da se živi i radi, pogotovo u teškim vremenima, a danas jeste krizno vreme, imao Svetog Savu. Verujem da je ta trasa koji je zacrtao Sveti Sava, put kojim treba ići. Kad god treba da donesemo važne odluke treba da se setimo Svetog Save, rekao je između ostalog gradonačelnik Predrag Umičević, čestitajući dobitnicima Svetosavske povelje, najvišeg priznanja koji dodeljuje grad Smederevo.

U ime nagrađenih zahvalio se akademik prof. dr Prvoslav V. Marković, koji je najpre naglasio da postoje trenuci koji su više od toga, koji trajanje ispunjavaju kvalitetom. Govorio je i o vremenskom horizontu u kojem svako od nas ima svoje mesto, što određuje i kreativnost, stvaralačku radost, pa i događaje u svom životu kojih se rado sećamo.

Među ovogodišnjim dobitnicima Svetosavske povelje, najvišeg priznanja grada Smedereva je i Dragoljub Braca Martić, v. d. direktora JP “Smederevska tvrđava” i direktor “Tvrđava teatra”. Martić je dobio Svetosavsku povelju za oblast razvoja pozorišne umetnosti. U obrazloženju nagrade između ostalog piše: Direktor je pozorišnog festivala “Tvrđava teatar”, koji je za samo tri godine postao novi brend grada Smedereva i cele Srbije.

Na programu su najlepše božićne pesme zapadnog i istočnog hrišćanskog sveta koje su komponovali Bendžamin Britn, Moris Durufle, Pavel Brandvik, Franc Gruber, Cezar Frank, Stevan Mokranjac, Petar Čajkovski, Miodrag Govedarica, Pavel Česnakov, Sergej Žarov, Ariel Ramirez, Mozes Hogan i Vilijem Smit.
Horom diriguje Đorđe Stanković. Specijalni gost koncerta je srpski operski velikan Živan Saramandić koji će izvesti pesme „Aliluja; Spasi Bože, ljudi tvoja” i „Dvanaest razbojnika”.

Kao solisti nastupiće Tamara Dojković, Ivana Živadinović, Nataša Tomić, Zorana Kalapiš, Jelena Pavlović, Dragana Tomić, Milan Prosen, Miroslav Markovski, Ivan Debeljak, Aleksandar Tasić, Boris Babik, Boris Postovnik, Olivera Krljević i Maja Janušić.
U programu će učestvovati i Dečiji hor „Horislavci”, Gorana Ćurguz, Milena Stanišić (solo harfa), Edit Makedonska (solo violina), Jovan Tomić, Slobodan Japundžić (gitare), Goran Milošević (udaraljke) i Tatjana Ščerbak Pređa (klavirski saradnik).
Sa dve pesma na ovom koncertu publici će se predstaviti i članovi dečijeg hora „Čarolija“ iz Smedereva.
Program je režirao Aleksandar Nikolić, koreografiju je uradio Saša Krga, scenografiju je osmislio Miraš Vuksanović, dok su kostime izabrale Marina Medenica i Olga Mrđenović.
Ulaz na koncert je besplatan. Pokrovitelj i organizator koncerta je Grad Smederevo.

Tvrđava je, nakon što je 1941. značajno oštećena u eksploziji skladišta municije smeštenog unutar njenih zidina, doživela kraj još jednog stoleća i dočekala dvadeset prvi vek. Sada neki novi ljudi pokušavaju da obnove ranjene kule i zidine, da je ispune novim sadržajima lepše prirode. Ideja je rođena 2008. godine: da se u Tvrđavi, njenom Malom i Velikom gradu, organizuje festival pozorišta na otvorenom i ambijentalnog teatra. Uporedo sa ovom idejom objavljuje se a zatim i oseća ekonomska kriza koja zahvata ceo svet i Srbiju i u nekoliko meseci se pokazuje da će biti teško organizovati ovako zamišljen kulturni projekt.

Hamletovska dilema je kratko trajala. Realizacija je počela uz vanredno zalaganje svih članova Saveta Tvrđava teatra da se na nivou ministarstva za kulturu i potencijalnim sponzorima objasni značaj ovog festivala. Profil takvog letnjeg projekta kulture nije postojao kod nas, pa smo pažnju države dobili. Resorno ministarstvo i grad Smederevo su glavni finansijeri Tvrđava teatra od osnivanja i prvog festivala, održanog 2009. godine. Samo ljudi koji su ove tri godine radili na realizaciji festivala znaju koliko je bilo teško s oskudnim sredstvima održati festival, isplatiti i tehniku i pozorišta i organizacionu ekipu i pojedinačne umetnike.

Pri koncipiranju prvog festivala uspostavljene su neke uslovnosti. Malom gradu je bila potrebna scena i gledalište. Za neke svetske, lako pokretljive i mobilne tribine i scenu nisu postojala sredstva, a fiksirano gledalište i scena ne idu u prilog ambijentalnosti kao zadatom konceptu. Jedino što je bilo moguće je objediniti ideju ambijentalnosti sa teatrom na otvorenom, pri čemu bi se što je moguće veći broj programa odvijao na gradskom trgu i u Velikom gradu Tvrđave, a drugi deo na otvorenoj sceni u Malom gradu. Tako je pomiren koncept ambijentalnosti sa datim uslovima. Ostalo je obećanje da ćemo u budućnosti raditi i predstave za ambijent, istorijske drame, Šekspira i druge tragičare.

Tvrđava teatar je već prvim festivalom odgovorio na dilemu: „Da li nam je potreban još jedan festival u Srbiji?“ Da, u Srbiji se održava veliki broj festivala: pozorišnih, filmskih, muzičkih. Potreba da svaki grad stekne neki svoj kulturni identitet kroz festival posvećen ličnosti iz prošlosti ili sadašnjosti, koja je ostavila trag u vremenu, govori o čovekovom vrednovanju takvih manifestacija i uprkos izazovima savremenog načina života. Pojedinci ili grupe ljudi bukvalno se žrtvuju radeći prividno neisplativ posao, ali ta neagresivna edukacija pretvara veliki broj ljudi u poklonike i poznavaoce umetnosti, one koja se stvara u lokalnom ambijentu i izvan njega. Iako umetnost ne menja svet, menja čoveka i čini ga tolerantnijim i boljim. Još jedan festival, to je jedna kulturna misija više.

Tvrđava teatar je otpočeo sa Odisejem teatra Titanik iz Minstera, predstavom koja razobličava mit u kome često i sami dobrovoljno živimo, pokazujući uzaludnost održavanja mitomanije u vremenu koje bi moralo biti drugačije, humanije i demokratskije od onog što zagovara kult junaka, pa makar to bio i Odisej. Ta surova, krvava predstava, došla nam je kao univerzalni mit o vremenima koje ipak treba da ostavimo iza sebe. To je ujedno i priča o pozorištu koje se sklapa iz jednog putujućeg objekta u kome su i scenografija i suština lutanja mitskog junaka Odiseja.

Test je uspešno položen. Publika i stručna javnost poverovale su da počinje nešto ozbiljno, nešto što će promeniti sliku Smedereva i pokrenuti i druge tvrđave da postanu scene umetnosti. Naročito su bili zanimljivi ulični performansi, a među njima se posebno izdvojio australijski teatar Strendžfrut sa predstavom Apsolutni biser i artistima koji igraju na motkama visokim četiri i po metra. Ovu predstavu je na gradskom trgu videlo nekoliko hiljada građana Smedereva i gostiju iz Beograda i okolnih gradova. Publika je pratila dešavanja na gradskom trgu, gde su nastupale i druge ambijentalne pozorišne grupe iz sveta, a među njima Mimartiz Beograda, koji već dvadeset godina neguje ulični teatar.

U Malom gradu se odvijala priča pozorišta na otvorenom. Sa prvog festivala upamćena je predstava Dundo Maroje Kruševačkog pozorišta, kako su je igrali zatvorenici KP doma u režiji Kokana Mladenovića, i Bura Narodnog pozorišta iz Niša u režiji Andraša Urbana. Desilo se prepoznavanje pozorišta i publike, prvi put na otvorenom u Smederevu. Teatar je postao svakodnevica tih deset avgustovskih dana 2009. Porodice sa decom, namernici, razne socijalne grupe mogli su bez kupovanja karte da gledaju programe koji su prikazivani. Ta činjenica i odziv publike, koji nije bio očekivan u toj meri, ukazali su na potrebu čoveka za kulturom. Te godine pozorište je bilo „jače“ od sporta i važnih mečeva koji se gledaju iz udobnih fotelja dnevnih soba i kafića. Odgovor na pitanje: „Treba li nam još jedan festival?“ – dala je publika.

Tvrđava teatar je bio tema za medije. Snimci predstava u ambijentu nesvakidašnjem za naše prilike punili su novine i časopise, a elektronski mediji prenosili su atmosferu sa festivala. Smederevo je ušlo u fokus zbivanja u kulturi i pokazalo elitizam. Mnogi poklonici umetnosti i pozorišta prvi put  su došli u grad koji je i pre toga bio jednako udaljen od Beograda, ali ih nije ničim privlačio. Stižu autobusima, privatnim kolima i oduševljeno se vraćaju ponovo, zbog nove predstave. To je već postignut cilj – ne samo kulturni već i najava turističke valorizacije Smedereva i Tvrđave.

Drugi i treći festival odvijaju se u istim finansijskim okolnostima, ali iza svakog ostaju nova sećanja upisana u memoriju ljudi i grada, Tvrđave i njenih jedinstvenih kula. Ponovo otvaranje pred hiljadama gledalaca sa teatrom Puha iz San Sebastijana i predstavom Zemlja Do Do (Do Do Land). I gosti i domaći, njih oko deset hiljada, gledaju visok nivo umetničkog izvođenja nesvakidašnje predstave bazirane na Alisi u Zemlji čuda, zadivljeni artističkim umećem špansko-argentinske trupe. Ponovila se fascinacija svim delovima programa. Iza svakog festivala ostaju predstave koje se pamte.

Ovaj tekst nema nameru da navodi i komentariše sve programe, ali su neki  zaslužili da se pomenu. Na drugom festivalu izdvojile su se Čovekova tragedija pozorišta Ujvideki sinhaz iz Novog Sada, u režiji Kokana Mladenovića, i Proslava Ateljea 212, u režiji Ive Milošević. Značaj izvođenja Proslave na našem festivalu potvrđen je ovih dana nagradom „Bojan Stupica“, dodeljenoj Ivi Milošević za režiju te predstave. Čuvena Kate Kapuralica je potvrdila da dobre predstave ne stare i da i posle petnaest godina oduševljavaju publiku. Učinak drugog festivala je praćenje predstave na mađarskom jeziku, kada je publika, i pored loše čitljivog titla, predstavu razumela i uživala u delu mađarskog pisca Imrea Madača. Ta fascinacija je nastavljena sa Snom letnje noći, koreodramom u režiji Zoltana Puškaša igranoj u čast nagrađenih. Energija i totalna posvećenost igri biće ubuduće preporuka za predstave Novosadskog pozorišta koje se igraju na mađarskom. Predstave sa trga i okolnih prostora imale su takođe svoju publiku. Činilo se da je ceo grad izašao da gleda glumce na štulama teatra Pavana. Oni su stvorili posebnu atmosferu i uzbuđenje svojim nastupima Vilenjaci i Boje.

Treći Tvrđava teatar otišao je korak dalje. U programu se, pored gostujućih predstava, izdvajaju Viseći snovi na Balkanu – Kao Ikar, koprodukcija sa francuskim teatrom Leteći ljudi (Flying people) iz Strazbura i festivalska produkcija Ja sam vetar, po drami norveškog pisca Juna Fosea u režiji Stevana Bodrože. Obe predstave su bile obojene posebnostima prostora u kom su igrane. Prva, Balkanski snovi – Kao Ikar, bila je naslonjena na zidine Malog grada, sa izvođačima koji su u vazduhu iznad glava publike izveli četiri atraktivne celine – plesa, voženja bicikla oko helijumskog balona koji je izgledao kao planeta u kosmosu. Uz živu muziku koja je predstavljala stilizovani etno-zvuk Balkana u pauzama, dok su se artisti spremali za sledeću tačku, bile su projektovane slike gradova i objekata pod zaštitom Uneska, među kojima je bila i stilizacija jedne kule Smederevske tvrđave.

Prva festivalska produkcija, igrana na sceni u Malom gradu, ispunila je očekivanja. Za dva dana videlo ju je više od hiljadu dvesta gledalaca. Moderan, ali hermetičan tekst, koji oslikava čoveka otuđenog i frustriranog, režiran minimalističkim sredstvima, prikazao nam je sudbinu pojedinca u borbi sa elementima prirode i sa samim sobom. Scena ispunjena vodom je metafora okeana, u kome se dve ljudske figure bore sa suicidnim mislima jednog od aktera i nevremenom koje ih odbacuje daleko od obale. Svedena režija Stevana Bodrože i gluma Bojana Žirovića i Milutina Miloševića ostvarile su atmosferu karakterističnu za ovaj Foseov komad. Predstava se gleda s velikom pažnjom i razumevanjem, gotovo u jednom dahu.

Početak sopstvene produkcije je veoma važan za festival. Činjenica je da je priređen i odigran komad napisan u ovom veku, namenjen čoveku novog senzibiliteta. Prepoznavanje i razumevanje publike govori o razvoju pozorišnog ukusa. U atmosferi razumevanja i prepoznavanja ispraćene su sve predstave ovogodišnje selekcije. One su drugačije od uobičajeno selektovanih predstava koje se sele sa festivala na festival. U slučaju Tvrđava teatra izbor predstava je primeren novim rediteljskim poetikama koje, pokazalo se, sjajno komuniciraju sa publikom. Nudeći novi koncept pozorišta, Tvrđava teatar je ukazao poverenje publici računajući na njenu inteligenciju. Tako su predstave U senci Hamleta (režija Anja Suša),  Ženidba (režija Ana Đorđević), Čarobnjak iz Oza (režija Zoltan Puškaš), Ožalošćena porodica (režija Andraš Urban) i pored modernog koncepta imale naklonost publike. Posredstvom festivala publika, koja je jedna od najboljih tekovina Tvrđava teatra, prihvatila je i drugačije rediteljske koncepte, hrabre i često šokantne, kao što je slučaj sa Urbanovim radikalnim čitanjem Nušića.

Tvrđava teatar je postavio osnov za festival koji može da se razvija do neslućenih visina i značaja. Uslovi koje nudi Smederevska tvrđava su neiscrpni. Atmosfera tog zdanja je bogomdana za pozorište: šta god uđe u vidokrug, prirodna je scenografija za teatar.

Branislava Liješević

Mons Aureus, časopis za književnost, umetnost i društvena pitanja * 34/2011 Scena

DRAMSKA EDUKACIJA ZA INTERKULTURNO UČENjE IDEAL

IDEAL je program koji kroz naprednu obuku nastavnika i pedagoga u oblasti drame i pozorišta, razvija instrumente za interkulturno učenje, doprinoseći tako izgradnji socijalne kohezije i prevazilaženju diskriminacije među mladima u srpskom društvu. Projekat je finansiran od strane Evropske unije, uz podršku drugih međunarodnih i domaćih fondova. Nosilac projekta je umetničko udruženje Bazaart iz Beograda, u saradnji sa partnerima: Tvrđava teatar iz Smedereva, Centar za kreativno odrastanje i multikulturnu saradnju CEKOM iz Zrenjanina, Centar za razvoj civilnih resursa CRCR iz Niša i Rudel iz Karkasona, Francuska. Pridruženi partneri su Međuopštinsko društvo za strane jezike i književnost Zrenjanin i Omladinsko pozorište PATOS, Smederevo. U okviru programa koji traje godinu dana, ostvaruju se sledeće aktivnosti:

- Edukativne radionice za primenu dramskih tehnika u učenju, namenjene pedagozima

- Razvoj pozorišnih predstava sa osnovcima i srednjoškolcima na temu različitosti, koje će uz pomoć profesionalnih dramskih umetnika voditi nastavnici i pedagozi – polaznici radionica

- Izrada edukativnih priručnika iz oblasti interkulturnog učenja i kreativnog dramskog rada, i izrada dokumentarnog filma

- Organizacija javnih debata o kulturnom pluralizmu u svetu mladih

Program obuke za interkulturno učenje prilagođen je potrebama u srpskom društvu, i ima za cilj formiranje nacionalne metodologije koja reaguje na socio-ekonomske razlike, etničku različitost, ugroženo rodno i generacijsko razumevanje, kao i ostale društvene izazove u lokalnoj zajednici. Program je dizajniran za nastavnike, kako bi im pružio praktične instrumente za svakodnevni rad sa mladima. Zasnovan na tehnikama drame i pozorišta, program ukazuje na edukativni potencijal drame i pozorišta, kao i umetnosti uopšte, u obrazovno-vaspitnom radu. Program obuhvata oko 100 edukatora u Srbiji, koji će veštine usvojene kroz program primeniti u radu sa mladima. Po završenom ciklusu doedukacije, nastavnici i profesori će, uz podršku umetnika – voditelja radionica, sa svojim grupama (stariji osnovci i srednjoškolci) raditi na pripremi pozorišnih produkcija koje će na svom terenu istraživati teme diskriminacije i kulturne različitosti. Program vodi tim stručnjaka koji čine profesionalni dramski pedagozi, reditelji, glumci, koreografi, dramaturzi, muzičari i likovni umetnici. Uključena je i stručna podrška psihologa u razvijanju instrumenata za edukatore, kako bi se, od materijala nastalog kroz radni proces, uobličile dve publikacije: Priručnik za interkulturno učenje (štampan i distribuiran školama), i Praktični vodič za kreativne metode u pozorištu (dostupan na internetu). Takođe će nastati i dokumentarni film koji prati razvoj projekta, kao praktična podrška priručniku. Planirane su omladinske pozorišne produkcije u četiri grada u Srbiji, a najuspešnije će biti predstavljene na međunarodnim pozorišnim festivalima. Kao finale projekta, razviće se zajednička međunarodna ulična predstava koju će režirati reditelj iz Francuske. Premijerna izvođenja predstava praćena su javnim debatama na temu različitosti i tolerancije među mladima, koje okupljaju predstavnike društvenih grupa i struktura koje svojom saradnjom i delovanjem mogu doprineti unapređenju poštovanja različitosti i kulture dijaloga među mladima u Srbiji.
Projekat finansira Evropska unija.

Sadržaj saopštenja  je isključivo odgovornost udruženja BAZAART.

Najboljom predstavom Festivala žiri proglašava ŽENIDBU, komediju Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, u režiji Ane Đorđević i izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora. Zdušnom igrom ansambla, jarkim likovima koje jedna jedina opsesija uzima pod svoje i infantilizuje, spojem grotesknog i melodramatičnog, prohujale epohe i savremenosti, ova somborska predstava, s lakoćom i ironijom, i, dakako, ne bez dobrog sporta – kako bi rekao siroti Bert Breht – iznela je ideju Gogoljevog komada da je čovek sam sebi pakao.

Nagradu za najbolju režiju žiri dodeljuje Zoltanu Puškašu, reditelju predstave ČAROBNjAK IZ OZA, u izvođenju Újvidéki Színház – Novosadskog pozorišta. Zahtevni, dinamični oblik mjuzikla, ovog puta i za decu, naizmenično, u furioznom i spokojnom tempu, Puškaš režira kao skladan spoj besprekorno jasno ispripovedane poučne priče, sa osobitom pažnjom na fantazmagoričnom detalju, raskošnog mizanscena, individualizovanih likova i personifikovanih grupa.

Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljuje se Ninoslavu Đorđeviću za ulogu Kajgane u predstavi ŽENIDBA Nikolaja Vasiljevića Gogolja, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora. Kajganu, kao sociopatsku ličnost, prepunu strahova i manija, minuciozno nam ih otkrivajući, Ninoslav Đorđević je glumio, istovremeno, i kao opasnog za druge i kao benignog čudaka. Na toj dvojnosti lika, toj rascepljenosti njegove svesti, Đorđević je gradio humor – humor koji je u sebi imao nešto opasno. Smejali smo se do suza liku s kojim se najradije nikada ne bismo sreli.

Nagrada za najbolju  žensku ulogu dodeljuje se Emini Elor za ulogu Veštice sa zapada u predstavi ČAROBNjAK IZ OZA, u izvođenju ansambla Újvidéki Színház – Novosadskog pozorišta. Emina Elor je u stanju da i u manjim ulogama, kakva je ova, postigne maksimalni glumački učinak i najsnažnije dejstvo na gledaoce. Kao Veštica sa zapada, Elorova je uspela da s lakoćom predstavi ono što je najteže – istovremeno i parodiju i psihološku uverljivost. Glumačkim sredstvima kojima se distancira od lika, kao da ga analizira, ona, u stvari, paradoksalno, prodire još dublje u njega. Sve vreme na sceni vidimo dve osobe: Vešticu sa zapada i glumicu koja demonstrira na koji način se ta veštica stvara pred nama, kao da je posredi workshop.

Specijalna nagrada za društveni angažman dodeljuje se predstavi BRAT, nastaloj u koprodukciji teatra Koreja iz Leća i Pokretnog alternativnog teatra omladine Smederevo (PATOS). Ova nesvakidašnja predstava stavlja nam, razgovetno i jasno, do znanja da je pozorište i socijalni čin. Ona ne samo da je, u divnom obliku, udružila profesionalce, amatere i naturščike… Rome, Srbe i Italijane… manuelne radnike i intelektualce… siromašne i boljestojeće, već je pokazala ono najviše – da granica između pozorišta i života ne mora da postoji i da, shodno tome, pozorište može da popravlja život.

ŽIRI:

Ljiljana Todorović, predsednik

Zlatko Paković, član

Branko Dimitrijević, član