Vladimir Đurđević

BERAČI SNOVA

Reditelj: Božidar Đurović

Zvezdara teatar Beograd

Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Marina Vukasović Medenica
Kompozitor: Zoran Erić
Scenski pokret: Ferid Karajica
Saradnik scenografa: Vladislava Kanington
Producent: Dragiša Ćurguz

Igraju:

Zdravko: Hadži Nenad Maričić
Ivanka: Biljana Đurović
Anđela: Bojana Stojković
Uroš: Stefan Jevtović
Spasoje: Siniša Ubović
Rašin: Ivan Jevtović
Ćumur: Joakim Tasić

Predstava traje 110 minuta

REDITELJ

Božidar Đurović (Danilovgrad, 1960)

Diplomirao je (1988) pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji (DAMU) u Pragu. Režirao je u pozorištima Praga, Beograda, Šapca, Kragujevca, Novog Sada, Kijeva, Podgorice, Zaječara… Bavi se operskom i radio režijom. Bio je umetnički direktor nekadašnje „Scene Zemun“, direktor Drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Bio je umetnički direktor i selektor pozorišnih festivala „Glumačke svečanosti Milivoja Živanovića“ u Požarevcu, „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru… Prevodi sa češkog i slovačkog jezika. Redovni je profesor glume na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, a kao gostujući profesor predaje Elemente režije na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Stalni je reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.
Na njegovu ideju osnovan je Muzej Narodnog pozorišta 2010. godine.
U nacionalnom teatru je režirao komade Zagonetne varijacije, Tužna je nedelja, Sabirni centar, Bal pod maskama…
Objavio knjigu prevoda Bela bolest. Teatrološke eseje objavljivao u časopisu Scena i u Književnim novinama.

REDITELJ O PREDSTAVI

„Snovi dolaze iz stomaka.“
(Narodna izreka)

To je priča o nama, našim kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćeri, o dedi... Berači snova znaju šta bi i kako bi, ali im nešto ne da, izmiče im sadašnjost dok gledaju u budućnost i pate zbog prošlosti, ne mogu da se probude iako nisu ni zaspali...
Komad je i svojevrstan omaž Maratoncima... budući da se navršava pet decenija od nastanka tog legendarnog dela Duška Kovačevića.
Predstava kroz priču o porodici, raspadu porodice, što je i slika raspada društva, govori o nama, odnosno o životu u istorijskim lomovima i vrtlozima. Ima i duhovitost, iako je tema teška. Ali, verujem, ta sklonost humoru nas je i održala.

(Blic, 11. mart 2021)

PISAC
Vladimir Đurđević (Beograd, 1977)
Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Piše za radio, televiziju, pozorište i film. Debitovao je dramom Ne igraj na Engleze, a potom je napisao Zbogom žohari (Balada o Pišonji i Žugi), Dnevna zapovest, Savršen kroj, Tri klase i gospođa Nušić, Bajka o pozorištu. Autor je scenarija za TV serije Ono kao ljubav, Kuku Vasa, Praznična trilogija, Pomeri se s mesta, Nemoj da zvocaš, Komšije, Grupa, Nek ide život, za TV filmove Talog, Panta Draškić – cena časti, kao i igrani film Biser Bojane.
Vanredni je profesor dramaturgije studentima Kreativne produkcije FEFA, Metropolitan univerziteta u Beogradu.

PISAC O PREDSTAVI

Berači snova su priča o našim ljudima. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi.
Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ne da.
Beračima snova izmiče sadašnjost dok zagledani u budućnost pate zbog prošlosti.
Berači snova ne mogu da se probude iako nisu ni zaspali.
Berači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu.
Berači snova su posvećeni mom ocu.

Ja sam seljački unuk, hoću da se odužim svojim precima

(…) Priča prati život seoske porodice koja pokušava da se obogati gajeći maline. Ipak, ispostaviće se da su maline samo milje iza koga se kriju mnogo važnije i komplikovanije životne teme današnjice.
– Namerno sam želeo da ovaj komad, u kojem ćemo se svi nekako prepoznati, izmestim iz Beograda, i da napravim mali otklon, da progovorimo o tim ljudima koji ne žive ove živote koji mi živimo ovde, u ovako velikom gradu. Moj otac je seljačko dete, ja sam seljački unuk i imao sam potrebu da se odužim svojim precima i da se još više ukorenim u tu svoju Šumadiju. A da sa druge strane bude i angažovan i da bude kritika društva. Jer, ovo je priča o svima nama. Berači snova su i oni na sceni i oni u publici . priča nam Đurđević, i dodaje:
– Inicijalno sam počeo da pišem o beračima koji su poželeli da budu gazde. Maline su samo lajt motiv, kao naše crveno zlato. Od njih nekako može da se živi, šljiva se drži iz hobija da bi se imalo malo za pekmez, džem, rakiju, a ne da bi se od nje zarađivalo i hranila porodica.
Ovaj komad je, nastavlja, politički kao i svaki drugi, ali nije dnevno-politički.

(Odlomci iz intervjua: Nova.rs, Suzana Sudar, 9. 03. 2021)

KRITIKA

Malina za pod kosmajsku glavu
Glumica Biljana Đurović je uvek stub dramske građevine, sa velikim umećem transformacije, potresna i stvarna, a u Beračima snova je pouzdan tumač najdubljih principa nacionalnog bića, čije urušavanje je i “krivica predaka”, i tranzicijska tekovina.
Njena Ivanka je “žena od krvi i mesa”, čvrsta, stroga, meka, manipulatorka, iskrena, lažljiva, gruba, mila - sve u korist svoje porodice, bez obzira na žrtve. Oko Ivanke i njenog kolebljivog muža Zdravka (uvek efektan Hadži Nenad Maričić), Vladimir Đurđević je izatkao “kosmajsku rapsodiju” o jednoj od porodica, Kuburovićima, koje je gajenje malina, srpskog izvoznog brenda, uništilo.
Zapravo, gde je prilika za zaradu, tu se odmah skupe crvi u rumenoj jabuci prijateljstva - u Srbiji, po pravilu, kumovi, kao najbliži i najdobronamerniji. Spasoje (Siniša Ubović) Kuburoviće podstiče na biznis, da bi na tome zaradio.
Rašin, komšija, u zaveri je s kumom, a odavno u porodičnoj svađi sa Kuburovićevima. Sin i kćer Ivanke i Zdravka, Uroš (Stefan Jevtović) i Anđela (Bojana Stojković) otimaju se ispod majčine papuče i prirodno menjaju i proširuju "biznis plan"... Deda Živko, živ u dubokoj starosti od vek i nešto, figurira kao razlog za svađu i osvetu, ali je i maskota progresa ka novom dobu...
Vladimir Đurđević je vrlo spretno uočio najizrazitije osobine Šumadinca, koji pod glavu ne bi stavio kamen, kao u drami Milice Novković, nego čokot, ili granu voćke i koji, nušićevski, pokušava da ulovi u mutnom, na sopstvenu štetu, zatvarajući oči pred očiglednim zamkama. Kako ga selo vidi, glavna je njegova briga, osim ako se dohvatio politikantstva... Pa tako, prava imena seljana se i ne pamte, nego se zovu po ocu (“Rašin”), po zanatu (“Ćumur”), po izgledu (“Pican”)...
Tipična šumadijska porodica, sa tipično neiskrenim komšijama i rodbinom, opterećena sujeverjem i kletvama, ima decu, koja su u selu, kad im to koristi, ali jednim okom gledaju u glavni grad, gde se, na nelegalnim poslovima, može dobro zaraditi (Uroš), ili nevoljno školovati za doktorku u Nemačkoj (Anđela)... Božidar Đurović je, znalački, rediteljski povezao sve pomenute motive i sažeo ih u jednu osobinu: gledanje svog posla, pod izgovorom opšteg dobra!
Siniša Ubović je Spasoja prikazao pomalo karikaturalno, povišenim tonom, iako spretno i uverljivo, što se odnosi i na Ivana Jevtovića (Rašin). Joakim Tasić, u ulozi sitnog dilera Ćumura, plenio je svojom živošću - simbol proćerdane mladosti na ovim prostorima.
Bojana Stojković i Stefan Jevtović, kao deca Kuburovićevih, osveženje su i nova lica u tumačenju više puta viđenih buntovnika bez plemenitih motiva, sa samo jednom željom, da se približe korporativnom kapitalizmu, busajući se u patriotske grudi...
Jezik, kojim su akteri pokušali da oboje kosmajsko “BG” predgrađe je bio napola autentičan, napola skroz pogrešan. Možda je bilo bolje da se ostalo u domenu uverljive glumačke interpretacije poznatog mentaliteta.

Dragana Bošković (Večernje novosti, 20. mart 2021)

Foto: Jakov Simović