Bunar

Ponedeljak, 16. jul u 21 čas,  Mali grad Smederevske tvrđave

Ustanova kulture „Vuk Karadžić“, Radionica Integracije, Fond „Krug“, Beograd
Radmila Smiljanić
BUNAR
Reditelj: EGON SAVIN

Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Zagorka Stojanović
Kompozitor: Nikola Čuturilo
Lektor: Ljiljana Mrkić-Popović

IGRAJU:

Majka:  RADMILA ŽIVKOVIĆ
Miloš: JOVO MAKSIĆ
Jasmina: ARIANA ARANĐELOVIĆ
Vrač: NOVAK BILBIJA
Smilja: IVANA ŠĆEPANOVIĆ

Premijera: 7. decembar 2011.

Predstava traje 1 sat i 15 minuta.

Zanimalo me je da se pozabavim pitanjem ljudskih izbora. Bavila sam se nemogućnošću ljudi da učine napor kako bi u životu dobili ono što žele, sklonošću ljudskog roda da ide linijom manjeg otpora i da krivi drugog za svoj neuspeh.

Radmila Smiljanić

PREDSTAVA
Radnja praizvedenog komada mlade spisateljice smeštena je u neko malo mesto u Bosni, ali bi mogla da se odnosi i na bilo koju drugu zapuštenu i ruralnu sredinu ovog dela Evrope. Bunar koji treba zameniti vodovodom postaje simbol nespremnosti da se prihvati realna slika savremenog sveta i duha vremena: u fokusu pažnje su odnosi među generacijama, kao i oni uspostavljeni između dominantne majke i sina (uz motiv odsustva oca), pripadnika različitih nacija, izbora samostalnosti i teškog tereta slobode nasuprot predvidljivosti i okoštalim stegama tradicije… U realistički svedenoj režiji, putem nijansiranja detalja i kreiranja autentičnog miljea, predstava – protkana i humornim notama – istovremeno uspostavlja i emocionalnu komunikativnost s publikom i određeni kritički angažman, zasnovan na istraživanju socioloških i mentalitetskih obrazaca, ljudske prirode i mogućnosti njene promene.

Ksenija Radulović, selektorka Sterijinog pozorja

Ceo svoj rediteljski vek bavim se pozorištem koje je problemsko, koje tretira urgentne teme. (…) U predstavi vidimo i problem, činjenicu da mladi napuštaju svoja ognjišta i pitamo se – zašto. I na sceni i van nje suočavamo se s nečim što je vrlo očigledno. A to je da nisu samo ekonomski razlozi, odnosno neprilike i siromaštvo razlog. Veliki uzrok tome su predrasude, rigidni porodični odnosi, nasilje lokalnih političkih moćnika, mejnstrim turbofolka… Kada je o predstavi reč, u priči o raspadu mešovitog braka ogleda se sva ružnoća naše svakodnevice. Politička stvarnost, sirova, surova, vulgarna, jeste ta koja direktno determiniše sva pitanja našeg opstanka. Čak i ono što je privatnost je pod ogromnim pritiskom… Ali, alternativa uvek postoji. Nepristajanje. Pobuna. Ne mislim oružana, nego suštinska.

Egon Savin

POZORIŠTE I PARTHERSKE ORGANIZACIJE
Ustanova kulture „Vuk Karadžić“: Naša je misija da, koristeći relevantne, savremene tendencije u oblasti umetnosti, zadovoljavamo kulturne potrebe  najšireg sloja publike i omogućimo  zainteresovanim pojedincima i grupama građana da participiraju u kulturnom i svekolikom umetničkom stvaralaštvu kroz tribine, projekte, diskusije, dramske radionice, socijalni tj. forum teatar.

www.ukwuk.org.rs

Radionica Integracije: Ohrabruje činjenica da je razumevanje neophodnosti integracionih procesa u našoj zemlji, između ostalih i složenih problema osoba sa hendikepom, snažno zračenje Radionice Integracije u Beogradu, Srbiji i zemljama u okruženju, doprinelo da se praktično pokrenu procesi, manjeg ili većeg obima, koji daju nadu u zreliji pristup, brži i temeljniji put neophodnim raznovrsnim integracionim procesima potrebnim našoj zajednici.

Fond „Krug“: Fond Krug osnovan je 2010, a njegov cilj je zaštita i promocija kulturnih prava, unapređenje međunarodne kulturne saradnje, razvoj kulturnih potencijala u Srbiji, podrška mladim talentima u kulturi i umetnosti kroz razvoj kulturnih i umetničkih programa.

PISAC
Radmila Smiljanić rođena je 1973. u Bihaću. Glumu je završila u Novom Sadu, u klasi glumice Mire Banjac. Posle dve sezone u Pozorištu „Zoran Radmilović” u Zaječaru, bavljenje glumom nastavlja u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci. Sarađivala s rediteljima Kokanom Mladenovićem, Dušanom Petrovićem, Predragom Štrpcem, Mirom Erceg… Glumila je i u TV seriji Vratiće se rode.

Diplomirala je dramaturgiju na Akademiji umjetnosti u Banjaluci. Izvedena dela: jednočinka Reci mi u kom si žanru,Magareće godine, dramatizacija po romanu B. Ćopića,  i scenario za film Heroji za jedan dan… Balon od kamena –moja sjećanja, proglašen je za najbolji dramski tekst na Festivalu pozorišta u Brčkom u 2009, a na Festivalu bosanskohercegovačke drame Zenica 2010. dobija nagradu za najbolje izvedeni dramski tekst. Ova drama uvrštena je u antologiju savremene bosanskohercegovačke drame na poljskom jeziku (izdavač Institut za slavensku filologiju Šleskog univerziteta). Jednočinka Profil, u projektu Razlike, na Festivalu u Zenici 2011. nagrađena je kao najbolje izveden tekst.

REDITELj
Egon Savin je rođen 1955. u Sarajevu, u porodici operskih pevača. Diplomirao režiju na beogardskom Fakultetu dramskih umetnosti, gde danas radi kao redovni profesor na istoj katedri. Već svojim prvim režijama najavio je jedno od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih rediteljskih imena. Režirao je više od 80 predstava. Njegove postavke su gostovale u Nansiju, Parizu, Varšavi, Vizbadenu, Tel Avivu, Beču, Njujorku, Čikagu, Montrealu, Torontu… Ogledao se s uspehom u svim kod nas prisutnim produkcionim modelima, od neinstitucionalnih teatara i off-scena, do gotovo svih značajnih pozorišta nekadašnje Jugoslavije. S velikim uspehom postavlja dela domaćih i svetskih klasika u kojima pronalazi konkretne tragove koji otkrivaju suštinsku moć pozorišta u našem vremenu i vezuju ta dela i njihove autore za konkretan prostor i konkretno vreme. Dobitnik je više od 40 najprestižnijih nagrada i priznanja i za režiju: 9 Sterijinih nagrada, kao i onu za životno delo; Zlatni lovor vijenac, Nagrada „Bojan Stupica“, Ardalion…