Divlje meso

2. jul. Narodno pozorište Sarajevo (Bosna i Hercegovina) izvešće dramu Gorana Stefanovskog “DIVLJE MESO” u režiji Dina Mustafića.
Režija: Dino Mustafić

Uloge: Josip Pejaković, Vesna Mašić, k. g., Aldin Omerović, Adi Hrustemović, k. g., Ermin Sijamija, Ejla Bavčić - Tarakčija, Branko Ličen, k. g., Džana Pinjo, Zijah Sokolović, k. g., Slaven Vidak, Vedran Đekić, Merima Lepić, Sanela Pepeljak, Riad Ljutović i Raisa Bužimkić, k. g.

Divlje meso dramski je tekst Gorana Stefanovskog, savremenog pisca čiji literarni izraz traje u ovim našim složenim vremenima i ne gubi snagu, već naprotiv postaje sve jači. Praizveden je 1979. godine u Dramskom teatru u Skoplju. Davno, rekli bismo, pogotovo imajući u vidu burna događanja u svijetu, ali pogotovo gustu dramatičnost zbivanja u ovoj našoj regiji. A s druge, pak, strane čini se napisan - nedavno, jer se u tako kratkom vremenu svrstao u klasike ex-yu dramske literature. Budući da svakom dobu pokazuje i prokazuje njegovo divlje meso iz nekog drugog, novog ugla, svojom univerzalnošću odoleva zamkama promijenjenih okolnosti.

Priča je to o propasti, nesreći jedne porodice koja je, kao metafora društva na Balkanu, zapela u međuprostoru između "prošlosti koja nikako da prođe i budućnosti koja nikako da dođe". Sukob tradicionalnog, morala koji gubi svoje uporište, krovova predodređenih za rušenje i novih ambicija kojima pojedinci na različite načine pokušavaju opravdati vlastitu egzistenciju, otkriti arhitekturu novog poretka, može završiti samo tragično - jer bujanje bolesti društva uzrokovano okolnostima, bujanje tog tumora nazvanog divlje meso, zatvara sve perspektive.

Zanimljivo je da je autor pisao svoju dramu smeštajući je u predvečerje Drugog svetskog rata, dakle u prošlo vrijeme, ono o kojem smo slušali, o kojem je svaka porodica imala neku svoju priču, pa tako ima i porodica Andrejevića o kojoj Stefanovski piše, da bi progovorio o raspadu, pritiscima koji dovode nužno do urušavanja morala, ali s druge strane i do pobune, revolucionarnih naprednih ideja, a pod pretnjom nadirućeg fašizma. U međuvremenu je ovim krajevima prošao još jedan rat. I ostavio za sobom pitanje iz komada: a kakav nam je ovo mir. Kakve su nam mogućnosti da ga definišemo "za bolje"? Imamo li snage, mogućnosti? Hoćemo li znati? Jer fašizam poseduje mnoga lica, i preti. On pronalazi puteve do naših dana skrivajući se pre svega iza ideologije neoliberalnog kapitalizma koji gazi nespremnog pojedinca. Ekonomskom zavisnošću, senama visokih bankarskih zgrada plaši naše krhke, specifične identitete. Stoga, uz minimalne dramaturške intervencije, vezane uz promjene nazivlja, a nikako ideje, ovaj tekst glasno govori o nama.
Željka Udovičić Pleština, dramaturg