Ja sam vetar

Sreda 18. jul u 21 čas, Mali grad Smederevske tvrđave

Produkcija Tvrđava teatar

Jun Fose (Jon Fosse)
JA SAM VETAR
Eg er vinden

Prevod: Radoš Kosović
Reditelj: STEVAN BODROŽA

Producent: Dragoljub Braca Martić
Izvršni producent: Miljan Guberinić

Scenograf i kostimograf: Tatjana Radišić
Autor muzike: Vedran Vučić
Scenski pokret: Marina Mišić
Dizajn svetla: Viktor Trifu
Asistent scenografa i kostimografa: Marija Miladinović

Organizator: Bojana Menković
PR predstave: Marija Aničić

IGRAJU:

Prvi: MILUTIN MILOŠEVIĆ

Drugi: BOJAN ŽIROVIĆ
Sufler: Anka Milić

Premijera: Subota, 13. avgust, festival Tvrđava teatar 03

Čitav Foseov opus je neka vrsta intimističke dramaturgije.

Njega zovu Beketom 21. veka

Stevan Bodiroža, reditelj

O PREDSTAVI

Beketoidan tekst primenjene filozofije apsurda, koji, gle čuda, danas zvuči gotovo naturalistički realno, udarao je moćno i zvučno o stameni kamen tvrđave, kako reče kompozitor predstave Vedran Vučić, i zvukom i tišinom. Pobedi ovog ozbiljnog koncepta antiletnjeg festivala doprinela je smederevska publika koja je očigledno apsurde shvatila kao definiciju svoga života. Stevan Bodroža, Milutin Milošević i Bojan Žirović, dvojica glumaca filozofske orijentacije, što je priznaćete retko, uprkos nazočne vode scenografkinje Tatjane Radišić i fascinantnog svetla Viktora Trifuna, izbegli su ilustrativnost plutanja po okeanu, te od konkretne vode stvorili metaforu u kojoj smo se svi zajedno našli. Svako pristuno Ja te seriozne večeri moglo je da konstatuje – Ja sam vetar, a onda da se i zapita šta to znači.

Ozbiljnost leta, Jovan Ćirilov, Blic, 20. avgust 2011.

Čitav njegov opus je neka vrsta intimističke dramaturgije. Njega zovu Beketom 21. veka, ali ja mislim da se on mnogo više oslanja na skandinavsku dramsku tradiciju koja se bavi čovekovim unutrašnjim svetom i pitanjima koja on sebi postavlja. Ja sam vetar je drama o dvojici prijatelja koji su izgubljeni u čamcu na okeanu i postavljaju pitanja da li se boriti ili se prepustiti, čemu život i tako dalje, pri čemu bi jedan da se bori, a drugi ne toliko. Najveći deo drame, koja ima dramaturgiju ledenog brega, jeste ono što Fose nije napisao. Sve ono što je on prećutao postoji u dubokim unutrašnjim slojevima njegove drame i ja kao reditelj moram da izvučem na površinu sva ta pitanja, sve te sumnje, nedoumice, strahove koje čovek ima, momente paranoje, histerije, panike…

Nušićeve komedije režirao bih kao tragedije, Stevan Bodroža (odlomak iz intervjua Gordani Popović u listu Politika13. avgust 2011).

PISAC

Jun Fose (rođen 29. septembra 1959) pisac je iz Norveške. Prvi put je objavio roman 1983. Raudt, svart (Crveno, crno). Njegova prva drama, Og aldri skal vi skiljast (Neko dolazi), objavljena je i izvedena 1994. Fose je pisao romane, pripovetke, poeziju, dečije knjige, eseje i drame. Njegovi radovi su prevođeni na preko 40 jezika. Poznat je kao jedan od najvećih svetskih savremenih pi­saca drama. Fose je dobio orden viteza nacionalnog reda Ordre national du Mérite of France 2007. Dramu Eg er vinden (Ja sam vetar) napisao je 2007. Godine 2010. dobio je međunarodnu Ibzen nagradu za svoj jedinstveni rad. Fose je svoj put izabrao na samom početku karijere i kretao se sve dublje i dublje u egzistencijalno i delimično religiozno au­torsko delo koje je jedinstveno u savremenom pozorištu. U drami Ja sam vetar, dva čoveka su na moru u čamcu. Jedan od njih se baca u vodu i kaže „ja sam isuviše težak, a more je isu­više lako“. Svedenog jezika i skoro nepostojeće radnje, ova drama balansira između pozorišta i poezije: ovaj sveprisut­ni okean je slika toga kako su život i smrt nerazdvojivi.

REDITELj

Stevan Bodroža je rođen 1978. u Beogradu. Diplomirao je po­zorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je u Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozoriš­tu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Banjaluci, Narodnom pozorištu u Vršcu, Malom pozoriš­tu „Duško Radović“, Beton hala teatru, Pozorištu lutaka „Pinokio”, Ateljeu 212…

Najznačajnije predstave: Vatreno lice Marius fon Mejenburga, Medeja Hajnera Milera, Gorke suze Petre fon Kant R.V. Fazbindera, Majka i dete Juna Fosea, Ljuljaška — 45 — Edna Mazija, Čas iz tetovaže Konstantina Kostjenka,Kri­la od olova Sanje Domazet, Ifigenijina smrt u Aulidi Euri­pida, Trkač Matijasa Andersona, Opasne veze Lakloa i Mi­lera, Učene žene Molijera, Gospa od mora Henrika Ibzena, Gospodin Filipa Lolea, Prometej u okovima Eshila,Oliver Tvist dramatizacija Džeremija Broka… Zaposlen na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao asistent na pozorišnoj režiji.