Kanjoš Macedonović

Pozorišna reaktualizacija drame „Kanjoš Macedonović” koju rediteljski sprovodi Vida Ognjenović donosi savremenom kontekstu primerenu, tragikomikom intoniranu obradu pripovesti o legendarnom budvanskom junaku koji odlazi na megdan sa strašnim odmetnikom Furlanom, neprijateljem venecijanoskog dužda, sa motivom poboljšanja političko-ekonomskog položaja svojih Paštrovića. U svoja tri dela predstava „Kanjoš Macedonović” kroz precizna razigravanja i živopisni kolorit likova scenski oživotvorava zahvat društveno-kritičke analize, oslikava odnos „malih” i „velikih” u pogledu političke moći, pa Kanjoševo delo biva, uz odsustvo romantizovanja i idealizovanja, sagledano u širem sklopu okolnosti, realistično, ali dobijajući sa tom realističnošću na intrigantnosti, svežini i provokativnosti za današnjeg gledaoca.


U prvom delu predstave suočeni smo sa sukobom reakcionarnog i nekonvencionalnog, tradicionalizma ogrezlog u samosvrhovitost i onih koji se usuđuju da ne igraju po pravilima (svetovnim ili crkvenim), ustajalih kvazi-autoriteta i jedinki koje izlaze iz kolotečine (ikonopisac Daskale, Vukac). Vrcavog duha, gipke pameti, duhovito teatralan, sa promućurnošću izveštenog trgovca i  sa gotovo dečačkim šarmom pustolova, ni po čemu se ne uklapajući u stereotipe o herojima-ratnicima,  Kanjoš Macedonović je veza između Paštrovića kojima ostaje veran i nadmoćnih Mletaka, donosilac potvrde o zavisnosti i podređenosti, ali i mogućnost promene, svedok ambijenta kojeg bismo mogli nazvati birokratizovanim i dehumanizovanim, ali istovremeno i glasnik nade.

Snaga susreta Kanjoša i Furlana upravo je u ljudskom, psihološkom sukobu između simpatije koju  Kanjoš stiče prema duždevom neprijatelju, a zapravo hrabrom, ražalovanom zapovedniku broda vođenom pravednim besom, i potrebe da ostane dosledan u izazovu na dvoboj zarad obaveze koju je na sebe preuzeo i zarad svojih sunarodnika.

Život, istorija, društvo prožeti su ironijom – govori nam „Kanjoš Macedonović”. To nam poručuje Furlanova smrt davljenjem u moru, nimalo junačka smrt odmetnika koji je ulivao strah Mlecima, to nam kazuje i promena imena rive za koje se Kanjoš tobožnjom pobedom izborio, pa  se tokom vremena  Slovenska riva pretvorila u Trg robova, to ilustruje i priča o golubaru, rezervisana za turiste u savremnom dobu, otrgnuta od svog izvornog konteksta i od Kanjoša samog.

Nedodirljivi ostaju samo posednici vlasti, istance kontrole političke i finansijske moći, čiji prikaz, sa dobrim razlogom, asocira na mafijaške organizacije i entitete.


Briga o jezičkom elementu, nastojanje da se zađe u dijalekatski milje, činilac je koji upućuje na ambicioznost s kojom se pristupilo radi na novoj postavci „Kanjoša Macedonovića”. Bujičnost jezika, oživljanje sredine u kojoj je ponikao kroz jezičko artikulisanje, njegova zapaljiva dinamika, staranje o ovladavanju njegovom melodijom,  suštinski doprinose punoći i zrelosti igre.

Marko Cvetković
Foto: Katarina Ilišković