Mali princ

Antoan de Sent-Egziperi
MALI PRINC

Mali grad, nedelja 16.8.2009, 21:00
Trajanje: 60 min

Vođa projekta Danijela Stojković
Reditelj i dramaturg Sunčica Milosavljević
Kompozitor Nenad Urošević Billy
Scenografija Tijana Trkulja
Kostimi Ivka Stanojević, Marija Miladinović
Koreografije
Bojana Marković, Marija Stojanović,
Marina Jovanović

Kraljica cveća, song:
Muzika Nenad Urošević Billy
Tekst Sunčica Milosavljević
Vokal Ana Pašti
Koreografija Nikola Milić

Producent: Centar za kulturu Smederevo
.
IGRAJU:

Mali Princ Anđelka Vulić
Pilot Mirko Jokić
Zvezde
Bojana Marković, Marija Stojanović,
Marina Jovanović
Zmija Ivana Spasić, Ivana Stevović, Jovana Vasić
Lisica
Ivana Jovanović, Marija Mladenović, Vukica Lazić
Ruža Ana Pašti
Mega Ruža Ina Marić
Savremena žena Jelena Petrušević
Savremeni čovek Bojan Petrović
Vladar Dušan Vulić
Medijska zvezda Dušan Štrbac
Pijanac Vladimir Ivanović
Biznismen Đorđe Marković
Radnik Ivan Simić
Akademik Zoran Vasiljević

U ovoj epohi, čovek je izgubio svoj smisao. Svi potresi našeg doba dolaze iz samo dva uzroka: slepe ulice u koju vodi naš ekonomski sistem, i duhovnog očajanja.
Kako ponovo dati čoveku njegovo duhovno značenje, duhovni nemir?
Izvod iz poslednjeg pisma
Antoan de Sent-Egziperija
30. Jul 1944.

O predstavi

Zašto čitati Malog princa kao postdramski tekst
Kada sam razmatrala Malog princa kao siže koji bi pozorište PATOS igralo u toj sezoni, nisam bila svesna da se upravo te godine širom sveta proslavlja jubilej – 60 godina od prvog izdanja ove kultne knjige.
Malog princa odabrala sam zbog tema kao što su prijateljstvo, ljubav, odgovornost i smisleno življenje. Ova pitanja za mlade ljude imaju ključnu važnost u godinama prelaza iz detinjstva u zrelost, kao vrednosni sudovi koje mlad čovek treba da ispita, promisli i usvoji.
S druge strane, bila sam svesna da postavka Malog princa nije mali rizik.
Brinula me je kriptičnost idejnog plana, koja nastaje kao posledica piščeve odluke da ne objašnjava svoje odluke. Autorski rukopis Antoan de Sent Egziperija, nadahnutog pesnika-filozofa kome je bila volja da piše u prozi, samouvereno gradi čitav jedan poetski svet u Malom princu, i to kroz postmodernistički način pripovedanja, u vreme koje još uvek nije imalo ključ za njegovo razumevanje.
Sa slobodom primerenom igri, Egziperi poseže za poetskim sredstvima koja su mu u datom trenutku potrebna za razvoj priče. On uzima elemente različitih žanrova – basne, bajke, ispovedne proze, i dr, udružuje ih i suprotstavlja, parodira ih i dovodi do apsurda ili patosa. Na isti način koristi i stilske figure, prilagođava ih svojim potrebama, podvrgava im žanrovski materijal koji im tradicionalno ne pripada, i tako tvori veoma otvorene poetske rečenice koje izmiču pravolinijskom dekodiranju.
Simbolički vokabular i zaigran način njegovog komponovanja u poetsku strukturu, pri površnom čitanju stvara utisak da je Mali princ delo namenjeno dečjoj publici. Ali u pozorištu, ono se ponaša kao otvoreni tekst koji navodi na postdramsko čitanje.
Dubinska analiza stila koliko i priče, naime, otkriva nam filozofski plan koji čini ovu knjigu kapitalnim delom na civilizacijskom nivou. Egziperi kompletnom svojom poetskom aparaturom dekonstruiše modernu civilizaciju i njene postulate, i denuncira principe novog kulturnog ustrojstva koje će u teorijskom smislu zapaziti i objasniti tek mnogo kasniji autori poput Džona Zerzana (Sumrak Mašina, 2002.). U pozorišnom postupku, tematska struktura teksta pokreće niz fenomenoloških asocijacija koje samim svojim odvijanjem odgovaraju na dilemu da li je postdramski pristup stvar forme ili sadržaja.
Pošto ništa nije slučajno, kako veruju zagovornici new-age filozofije, Mali princ je skrenuo na sebe pažnju u pravom trenutku za čitav svet.
Naše doba, naša civilizacija zasniva se na razvoju tehnologije, saobraćaja i komunikacija. Napredak tehnološke baze omogućava nam lakši život, sa manje fizičkog napora i više vremena. Ali on donosi i otuđenu podelu rada i drastično raslojavanje društva, i globalno uspostavlja konzumentski mentalitet koji banalizuje, frivolizuje ljudskost, invertujući pojmove i vrednosti.
Prirodno postaje neprirodno. Lepo se povlači u nevidljivo, a zamenjuje ga upadljivo i nametljivo. Trud postaje nepoželjan, a strah od truda postaje novi ljudski instinkt koji upravlja svim odnosima.
Suknje su sve kraće. Muškarci su sve mekušniji. Moćnici su sve beskrupulozniji.
Mi živimo u svetu poremećenih vrednosti i prioriteta, i nismo srećni. Ali za svog veka mi ne možemo promeniti svet. Ono što možemo, jeste da menjamo sebe. Da tražimo nevidljivo. Da osmatramo srcem. Da se zapitamo. I da negujemo zapitanost dokle god boravimo na ovoj stenovitoj zemlji.
Sunčica Milosavljević, rediteljka

O pozorištu
Pozorište PATOS okuplja mlade pozorišne praktičare oko istraživačkih i inovativnih pozorišnih projekata, koje često realizuje u saradnji ili partnerstvu sa profesionalnim pozorišnim kompanijama u zemlji i inostranstvu.
PATOS je jedino pozorište u Smederevu koje kontinuirano radi tokom cele godine. Tokom sezone se redovno održavaju radionice koje rezultiraju predstavama. Grupa okuplja oko 35 mladih ljudi i dvanaestak profesionalnih umetnika.
Članovi PATOS-a su uključeni ne samo u umetnički proces, već i u organizaciju međunarodnog festivala PATOSoffIRANjE i drugih programa čiji je producent Centar za kulturu. Članovi PATOS-a čine okosnicu nove, urbane kulture u Smederevu, kao nosioci budućeg rada i kriterijuma u kulturi.

Reditelj
Sunčica Milosavljević (samostalni umetnik) je diplomirala Pozorišnu i radio režiju, i magistrirala Teatrologiju na FDU u Beogradu (2009). Međunarodno iskustvo u oblastima procesnog pozorišta i drame stekla je u pozorištima u Srbiji, Sloveniji, B&H, Indiji. Radila je na RTS i drugim televizijskim kućama u Srbiji i Crnoj Gori kao rediteljka, pozorišna kritičarka i novinarka. Recenzentkinja je i prevodilac za stručne publikacije; mentor i pedagog; umetnička direktorka 2 međunarodna pozorišna festivala u Srbiji. Laureat je UNESCO Aschberg fonda za rezidencijalni program na Darpana Academy of Performing Arts, Ahmedabad, Indija (2000.).
Završila je Evropsku Diplomu u projektnom menadžmentu u kulturi (2007). Radila kao Cultural Programme Officer Švajcarskog programa za kulturu Srbija i Crna Gora / Pro Helvetia; Koordinatorka BITEFA; Administratorka projekata podržanih od Evropske komisije; Glavna koordinatorka više međunarodnih projekata u oblasti scenskih umetnosti.
Saradnica je nacionalnog Centra za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM od 1999. i suosnivačica i programska koordinatorka umetničke grupe BAZAART (2002).

Pisac
Antoan de Sent-Egziperi (1900—1944), francuski pisac i pilot. Najpoznatiji je po romanu Mali princ, ali takođe po avanturističkim knjigama o vazduhoplovstvu: Avijatičar, Pravac jug, Noćni let, Vetar, pesak i zvezde i dr.
Uspešan komercijalni pilot, Sent-Egziperi se po izbijanju rata pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu. Leteo je na izviđačkim misijama sve do primirja sa Nemačkom 1940. Posle dve godine provedene u SAD vratio se u Evropu, kako bi se, već kao 43-godišnjak, pridružio Slobodnoj francuskoj vojsci. U julu 1944. je nestao prilikom izviđačkog leta preko Mediterana.
Sent-Egziperi je bio oženjen salvadorskom spisateljicom i umetnicom Konzuelom Gomez Kariljo, ali je brak bio veoma buran zbog njegovih čestih putovanja, poslovnih i avanturističkih, i brojnih vanbračnh veza.
Sent-Egzieri je kao čudom preživeo brojne kvarove i padove aviona. 30. decembra 1935, u pokušaju da za nagradu od 150,000 franaka obore rekord u brzom letu od Pariza do Sajgona, Sent-Egziperi i njegov navigator su se srušili u Sahari. Obojica su preživeli prinudno sletanje, ali su imali dovoljno vode samo za jedan dan. Četvrtog dana, pošto su bili toliko dehidrirali da su iskusili vizuelne i auditivne halucinacije i čak prestali da se znoje, spasao ih je karavan Beduina. Mali princ (1943.) je delimično sećanje na to iskustvo.