Odiseja

Idejni koncept Teatar Titanik, Frank Heuel
Reditelj Frank Heuel
Umetnički direktor Uwe Köhler

Kompozicija i muzika Gundolf Nandico
Scenografija Martin Mulder
Kostimi Elisabeth Witzmann, Dunja Kopi
Dizajn specijalnih efekata Robert Schiller
Pirotehnika Maik Winkelmann
Tehnički direktor Jan Rieve
Scenska tehnika Elias Macke, Justus Weber

Svetlo Johannes Sundrup
Ton Ingo Koch
Dramaturg-konsultant Vincent de Rooij

GLUMCI:
Stony Assmann
Michael Hain
Clair Howells
Thomas Kuhnert
Georg Lennarz
Katja A. Pohl
Raschid Sidgi

Fantastične figure. Fascinantni, ogromni objekti. Živa muzika. Specijalni efekti. Putem atmosferičnih slika, Teatar Titanik govori o mitskoj temi, ljudskosti, prirodi i tehnologiji. Raspoloženja nose priču koja kombinuje divlju akciju i poetične scene sa bizarnim humorom i grotesknim likovima

O predstavi

Homerova Odiseja govori o avanturama kralja Odiseja koji se sa drugovima vraća iz trojanskog rata. Odisej je izazvao bes Posejdona, boga mora, i stvorio od njega svog neumoljivog neprijatelja, rešenog da svim sredstvima junaku spreči povratak kući. Putovanje morem traje 10 godina punih opasnosti: Odisej i njegovi drugovi se odupiru čarobnici Kirki, jednookom Kiklopu i zanosnoj pesmi Sirena. Odisej je na putovanje krenuo sa po dvanaest ljudi u brodu, a vraća se na Itaku na splavu, kao jedini preživeli.
Reč odiseja je dugo bila sinonim za čovekovo putovanje kroz život pun izazova. Ali Odiseja je takođe priča o nasilju, gubitku i smrti, pošto Odisej u svojoj gordosti upućuje bogu Posejdonu izazov na nadmetanje koje može samo da izgubi. Uzimajući Homerov ep kao početnu tačku, Teatar Titanik pretvara bezvremene teme Odiseje u svoj vrlo poseban stil pripovedanja koji svakoga očarava.
Homerova Odiseja je početna tačka za predstavu u kojoj okrutan reditelj putujuće pozorišne trupe želi da postavi svoju verziju klasičnog štiva, gubeći se tokom procesa u svom bizarnom svetu. Sve počinje sa grčkim restoranom brze hrane Posejdon Gril, koji treba da naprevi mesto za šleper kojim se transportuje prekookeanski kontejner pozorišne trupe. Kontejner se pretvara u pozornicu i drama počinje: narcističan reditelj se oholo suprotstavlja bogu vetra i kiklopima na sceni, čak zahteva od tehničara da bleje kao žrtvena jagnjad. Trupa igra bizarno postavljenu Odiseju sve dok uvređeni vlasnik restorana ne otpočne osvetu puštajući na slobodu natprirodne sile: vetrovi brišu i vatre plamte.
Predstava se razvija iz prekookeanskog kontejnera u kome je smešten čitav kosmos čudnih stvari. Iznova i iznova se iznose sanduci koji nose nazive Kirka, Had ili Kiklopi, i koji otkrivaju fascinantan svet Odiseje. Šleper se pretvara u mobilnu scenografiju: stranice se otvaraju i vozilo se, zahvaljujući sofisticiranom hidrauličkom sistemu, menja iz broda koji se ljulja, u teatar u grčkom hramu. Uz pomoć zapanjujućih efekata, priča postaje gotovo opipljiva: plamenovi bukte u Hadovoj kovačnici, iz toaleta kulja voda i morska čudovišta Scila i Haribda, i na kraju bog vetra Aiolos njiše čitavu scenu. Ogromna količina krvi koja šiklja poput vode iz Kiklopovog oka i preklanih ovčjih vratova, prenaglašava krvožednost mita do krajnjeg ekstrema.
„U našim predstavama koristimo spektakularne specijalne efekte da proizvedemo određenu atmosferu. Inventivnost grupe je u ovome bezgranična: stubovi vatre, eksplozije konfeta, džakovi koji nose vetar, vodene zavese, magla i dim, kiša cveća i mirisne mašine – to je svega nekoliko primera. Ovi specijalni efekti, međutim, nisu sami sebi svrha, već su pažljivo odabrani i koriste se samo ako odista pomažu da se dočara priča ili situacija. Oni čine značajan deo senzualnog utiska o našim predstavama.“
Brojne pesme vode publiku Odiseje na putovanje kroz Mediteran. Inspirisana zemljama kroz koje je Odisej lutao, predstava donosi muziku Turske, Španije, Italije i Severne Afrike. Koreografisane scene u kojima dominira preciznost glumačke igre, smenjuju se sa improvizovanim odgovorima živih muzičara. Razvija se dijalog između glumaca i muzičara, koji određuje ritam i dramaturgiju predstave.

.
Teatar Titanik
Koren Teatra Titanik leži u tradiciji evropskog folklornog pozorišta, i tu tradiciju kombinuje sa modernim izražajnim formama s ciljem da stvori svet slika koje će biti razumljiv ljudima iz mnogih kultura. Ove slike su očarale i pridobile publiku širom sveta. Umetnici iz Minstera i Lajpciga u Nemačkoj su 1990. oformili grupu koja je uskoro prerasla u međunarodni ansambl; ona je danas značajna i poznata kompanija u svetu međunarodnog pozorišta koje se igra pod otvorenim nebom.
Spektakularna predstava Titanik bila je prvi veliki uspeh ove grupe; predstava je 1994. godine osvojila Grand Pri BITEFA (Beogradski internacionalni teatarski festival) i Nagradu publike 2002. godine na festivalu Just for Laughs u Montrealu, Kanada. Usledile su predstave Troja; PAX, produkcija za EXPO’ 98 u Lisabonu; Milenijumska produkcija Götterfunken u Lajpcigu; Helden i Keter i Fraun za Klajstov festival (Kleistfesttage) 2003. u Frankfurtu /Oder/; produkcija Kvadratni koren (Quadratwurzel) za godišnjicu grada Majnhajma 2007, i AufRuhr, 2008. za godišnjicu grada Milhajma u Ruru, kao i gostujuće produkcije Insekt, Vatrene ptice, Naplavina, Odisej i Electrified.