Narodno pozorište Beograd, Beo-Art I Centar za kulturu Tivat (Crna Gora)
Lorenco Marone

SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE

Režija: Andrej Nosov
Dramatizacija i dramaturgija: Đorđe Kosić
Kostimografkinja: Selena Orb
Scenograf: Dejan Todorović
Kompozitor: Draško Adžić
Scenski pokret: Marija Milenković
Pomoćnica reditelja: Aleksandra Lozanović

Igraju:

Čezare: Mladen Andrejević
Rosana: Nela Mihailović
Katerina: Vanja Ejdus
Dante: Dušan Matejić
Ema: Nina Nešković
Leo: Rade Ćosić
Violina: Mirjana Nešković

PISAC

Lorenco Marone (Napulj, 1974) jedan je od najpopularnijih italijanskih pisaca današnjice. Dosad je objavio romane Daria (2012), Novanta (2013), Sitnice koje život znače (Dereta, 2016), koji je doživeo 17izdanja u Italiji, prevod na 14 jezika i filmsku adaptaciju (La tenerezza, 2017), La tristezza ha il sonno leggero (2016), Sutra ću možda ostati (Dereta, 2018) i Običan momak (Dereta, 2019). Od 2015.radi kao kolumnista lista “Republika Napoli”. Živi u Napulju sa suprugom, sinom i basetom po imenu Greta.
O ROMANU
Zovem se Čezare Anuncijata, imam sedamdeset sedam godina i protraćio sam sedamdeset dve godine i sto jedanaest dana. Potom sam shvatio da je došao trenutak da istinski uživam u stečenom poštovanju. Usamljeni cinik Čezare penzionerske dane provodi mirno, uz alkohol i džangrizanje, u društvu vremešne prostitutke Rosane. Nikada nije preterano mario za ljude oko sebe, ali sada, na zalasku života, postaje svestan patnji s kojima se suočavaju njemu bliske osobe: njegova ćerka ima probleme u braku i to ne želida prizna. Njegov sin Dante je gej, i nikada mu to nije rekao. Tu je i Eleonora, stara mačkarka, koju pokušavaju da izbace iz stana, Marino, koji već godinama nije izašao napolje. I Ema, prelepa mlada žena na čijem se licu povremeno vide modrice. Dirnut njenompatnjom, Čezare će shvatiti da je vre- me za korenite promene u njegovom životu. Ovaj sebični namćor počeće da otkriva sitnice koje život znače.
Marone je uspeo da stvori jednostavne junake, i u toj jednostavnosti živopisne i autentične, ljude koji suveoma slični nama – istovremeno gubitnike i heroje svakodnevice.
(Delfi knjižare)

REDITELJ O PREDSTAVI

Naglašavajući da je tema predstave to “kako živimo jedni sa drugima, da li zapravo u tim najbliskijim najintimnijim odnosima zaboravimo da kažemo hvala, te pitanje starosti kao jedna dosta luksuzna tema”, reditelj Andrej Nosov je istakao da te teme još više značaja dobijaju u aktuelnom društvu gde ljudi više pažnje poklanjanju savremenoj tehnologiji I virtuelnim druženjima, nego pravom životu jednih sa drugima.
Radeći na ovom komadu, uz sve izazove, pre svega kreativne, meni je najvažnija stvar bila da postignemo zajedništvo u ekipi. Ja to stalno ponavljam. Vremenom smo izgubili tu stalnu potrebu da živimo sa dru-gim ljudima. To je nekako pretvoreno u jedan udaljeni život, bez kontakta među ljudima. I hoću li stići ineću li zaboraviti, recimo, roditeljima da kažem hvala? A ja kažem hvala Centru za kulturu, Narodnompozorišu i Beo Artu, a posebno hvala Mladenu Andrejeviću koji je, kako se kaže, uskočio u ovu predstavu”, podvukao je Nosov.
(Vijesti)
Andrej Nosov (Prokuplje, 1983) završio je master studije pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na program Das Teatra u Amsterdamu. Osnivač je Inicijative mladih za ljudska prava I Hartefakt fonda čiji je direktor. Član je Saveta za Kreativne industrije. Bavi se temama društveno-političke odgovornosti, promocije i odbrane ljudskih I manjinskih prava. Režirao je u više pozorišta u regionu i Srbiji, kao i u brojnim regionalnim koprodukcijama. Dobitnik je značajnih priznanja i pokretač je brojnih inicijativa za unapređenje regionalne saradnje i pomirenja.