Zbogom SFRJ

Nedelja, 15. jul u 21 čas, Mali grad Smederevske tvrđave
Atelje 212, Beograd
ZBOGOM SFRJ
Inspirisano Volfgangangom Bekerom (Wolfgang Becker)
Tekst i režija: KOKAN MLADENOVIĆ

Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Kompozitor: Irena Popović
Dramaturg: Gordana Goncić
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Video: Goran Balaban
Lektor: Radovan Knežević

IGRAJU:
Jadranka Mitić, učiteljica: DARA DžOKIĆ
Mladen, njen sin: MILOŠ BIKOVIĆ
Zvezdana, njena ćerka: HANA SELIMOVIĆ
Tata, otac porodice u porodici bez oca /profesor Andrej, marksista po veroispovesti: NENAD ĆIRIĆ
Una, „beskrajno zanimljiva“: TANjA PETROVIĆ
Miloš, u poslu sa „energentima“: IVAN JEVTOVIĆ
Vukica Rosić, narodni heroj /komšinica Mara, vezana za ideale: RENATA ULMANSKI
Gari, glumoman: MARINKO MADžGALj
Doktor, Zlatan /pukovnik Dimitrije Stojadinović, komandant kontejnerske brigade: MIODRAG KRIVOKAPIĆ
Zvezdana devojčica: JELENA BLAGOJEVIĆ
Mladen dečak: UROŠ RAKIĆ

Inspicijent: Emilija Rafajlović
Sufler: Marina Vujević

Premijera: 29. novembra 2011.

Predstava traje dva sata.

Priča o majci. Priča o zemlji. Priča o majci i zemlji koja je iz utopije prešla u realnost, a onda se, iznova, preselila u utopiju.

PREDSTAVA
Jedna vatrena Jugoslovenka, učiteljica Jadranka Mitić, drži vatreni govor u slavu nekadašnje zemlje na 14. kongresu SKJ, januara ’90, u Sava centru. U atmosferi linča i raspada, doživljava srčani udar. Budi se dve godine kasnije. U želji da zaštiti i produži život svoje majke, njen sin „izmišlja” zemlju koje više nema…Tekst predstave inspirisan je filmom Volfganga Bekera „Zbogom Lenjin“ koji je dobio Oskara za najbolji strani film pre nekoliko godina, a govori o tome šta se desilo sa kolektivnim zanosom jednog naroda i kako smo se iz jedne utopije – komunizma preselili u potpuno novu – kapitalizam, a sve to praćeno ratovima, zebnjom, strahom, nemaštinom i jednom porodičnom pričom – pričom porodice koja je u sve to slepo verovala.Šta se dogodilo sa velikim idejama, bratstvom i jedinstvom, radnim akcijama, nepokolebljivim entuzijazmom i velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide, da li bi nam bilo lakše da smo sve to „prespavali” i probudili se u Srbiji i kako, zapravo, izgleda kolektivna utopija, samo su neka od pitanja na koja „odgovara” ova predstava.

POZORIŠTE
Pozorište Atelje 212 osnovano je 12. novembra 1956. godine. Prestave su se prvih  godina igrale u adaptiranoj sali stare „Borbe“. Kada je postao upravnik Ateljea, Bojan Stupica je osmislio i pripremio planove za izgradnju nove zgrade Ateljea na sadašnjoj adresi – na uglu Vlajkovićeve i Svetogorske ulice (nekada ulice Lole Ribara). Nova zgrada pozorišta otvorena je 30. decembra 1964. godine premijernim izvođenjem predstave Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića i režiji Radeta Markovića. Rekonstrukcija zgrade Ateljea započeta je 1988. godine, a novo, adaptirano pozorište otvoreno je 1. avgusta 1992. godine premijerom predstave Kneginja iz Foli-Beržera Žorža Fejdoa u režiji tadašnjeg upravnika Ljubomira Mucija Draškića.http://www.atelje212.rs/

REDITELj
Kokan Mladenović je rođen u Nišu 1970. godine. Završio je srednju glumačku školu u Nišu, u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao je na Katedri za pozorišnu i radio režiju na FDU 1993. godine, u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jeftića. Direktor pozorišta Atelje 212 je od 1. jula 2009. godine. Režije (izbor): Hamlet, Slučajevi, Seviljski zavodnik i kameni gost, Figarova Ženidba, Razvojni put Bore Šnajdera, Mrešćenje šarana, Lizistrata, Mir, Afera Nedužne Anabele, Kako zasmejati gospodara, Je li bilo kneževe večere, Velika sveska, Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Sabirni centar, Ruženje naroda u dva dela, Per Gint, Bogojavljenska noć, San letnje noći, Ukroćena goropad, Putujuće pozorište Šopalović, Opsada crkve Svetog Spasa, Bahanalije, Majstor i Margarita, Strah i njegov sluga, Skela, Hobit, Petar Pan, Disko pigs, Poslednja smrt Frenkija Suzice, Čikago, Amselfeld, Ja ili neko drugi, Skočiđevojka, Putokaz, Pomorandžina kora, Odabrani i uništeni, Nova stradija, Dundo Maroje, Kosa, Pravda, Iza rešetaka… Za svoj rad dobio je nagradu „Bojan Stupica”, kao i sve druge značajne nagrade na festivalima u Srbiji i Crnoj Gori.