Zločin i kazna

Nedelja, 14. jul u 21 čas / Mali grad Smederevske tvrđave
F. M. Dostojevski / Diego de Brea
ZLOČIN I KAZNA
Režija: DIEGO DE BREA


Dramaturg: Tomaž Toporišić
Izbor muzike i dizajn zvuka: Silvo Zupančić
Dizajn seta i rasvete: Diego de Brea
Kostimograf: Marita Čopo
Jezički konsultant: Mateja Demelj
Šminker: Barbara Pavlin
Prevodilac romana: Marjan Poljanec


Igraju:
Rodion Romanovič Raskoljnikov: MATIJA VASTL
Semjon Zakarovič Marmeladov: SANDI PAVLIN
Sofija Semjonovna Marmeladova: ROMANA ŠALEHAR
Nastasja Petrovna: OLGA GRAD
Pulherija Aleksandrovna Raskoljnikova: OLGA KACJAN
Avdotja Romanovna Raskoljnikova: DAŠA DOBERŠEK
Petar Petrovič Lužin: ŽELjKO HRS
Aljona Ivanovna: MARINKA ŠTERN
Aleksandar Grigorijević Zametov: BORIS KOS
Dimitrije Prokofjič Razumihin:UROŠ MAČEK
Porfirije Petrovič: IVAN GODNIČ
Arkadije Ivanovič Svidrigajlov: DARIO VARGA
Pulheria Aleksnadrovna Raskoljnikova: DRAGA POTOČNjAK

Inscipijent: Janez Pavlovčič

Premijera: 19. aprila 2009.

Trajanje: 95 minuta

Zločin i kazna je priča o tome šta volim, čega se plašim i za čim žudim; kadgod i gdegod da je otvorim, plaši me i potpuno me opčinjava. Osećam se kao duhovno dete Dostojevskog, premda siromašno i bespomoćno. Ovo je priča o vaspitanju srca, neka vrsta  predstave strasti sa svih četrnaest stanica i epilogom – vaskrsenjem.

Diego de Brea.

PREDSTAVA

Ako se uzmu u obzir sam roman i postojeće adaptacije istog, ovom adaptacijom je  režiser pružio njemu svojstven i autonoman pregled čudesnog univerzuma Dostojevskog. Zajedno sa odličnom postavkom glumaca, on istražuje emotivna stanja, moć straha, uznemirenost i zabrinutost, bekstvo, bol zbog odsutnog i izgubljenog oca, izazove koje život nosi sa uporednim postojanjem dobra i zla i na kraju završava u očaju, u spletu krivice i patnje. Ova predstava pokreće pitanje ponovnog rođenja i vaskrsenja, pitanje zločina kao metafizičke ideje, kazne kao smrti te ideje i postojanje sumnje. Kazna znači da prihvatate patnju i da se kroz samu patnju pročišćavate. Kada je komentarisao jezivo ali i lepo scensko oživljavanje Viskontijevog filma Prokleti, Diego de Brea je istakao sledeće (što ujedno predstavlja i početak njegovog istraživanja pozorišta):  „cilj pozorišta je da otkrije stvari koje su duboko sakrivene, balzamovane i otuđene od same sebe.“

POZORIŠTE

Slovensko mladinsko gledališče je osnovano 1955. kao prvo profesionalno pozorište za decu i mlade u Sloveniji. Osamdesetih godina 20. veka Mladinsko gledališče se postepeno razvijalo u pozorište koje interdisciplinarno povezuje pozorišno istraživanje sa tematizacijom političke subverzivnosti.  Danas je poznato po širokom spektru inovativnih poetika mladih režisera i po fenomenu „ansambl energije“ – Brukov stav po pitanju glume koja nije zasnovana na jednoj zvezdi, već je sistem glumačke laboratorije koja pojedinačne bravurozne uloge spaja u moćnu celinu glumačkog ansambla.

http://www.mladinsko.com

PISAC

Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821 – 1881) bio je poznati ruski pisac romana, pripovedaka i eseja. Književni opus Dostojevskog istražuje ljudsku psihologiju u kontekstu nemirnog socijalnog, političkog i duhovnog života ruskog društva 19. veka. Iako je Dostojevski počeo da piše sredinom 50-ih godina 19. veka, njegova najčuvenija dela su napisana u njegovim poznim godinama, Zločin i kazna, Idiot i Braća Karamazovi. Napisao je jedanaest romana, tri novele, sedamnaest pripovedaka i tri eseja. Često ga kritičari nazivaju jednim od najvećih i najpoznatijih psihologa u svetskoj književnosti.

REŽISER

Diego de Brea je studirao komparativnu književnost i istoriju umetnosti na Fakultetu Umetnosti u Ljubljani. 1995. je započeo studije pozorišne režije na Akademiji za radio, film i televiziju u Ljubljani. 1999. je njegova diplomska predstava Birth of Light, osvojila je nagradu na Međunarodnom pozorišnom festivalu studentskih predstava u Brnu. Autor je velikog broja poznatih predstava na repertoaru slovenskih pozorišta i pozorišnih mesta. Bavi se mnogim žanrovima, od predstava za mlade i lutkarskih predstava (čak i lutkarske opere), do samostalnih projekata, adaptacija klasičnih i savremenih dela i muzičkih vodvilja. U Italiji je režirao predstavu Leonora zasnovanu na Vagnerovim motivima, a u čijoj glavnoj ulozi je operska pevačica Eleonora Janković. Njegove predstave su gostovale u Sloveniji i šire – u Beogradu, na Varna festivalu u Bugarskoj, na festivalima Mladi Levi i Egzodus, u Londonu, Parizu, Antverpenu, Dortmundu, na festivalu u Bogoti u Kolumbiji.