Pozorište Ulica i Fakultet Savremenih Umetnosti Beograd
Diplomska predstava Novaka Puletića, u klasi Vide Ognjenović i Janka Cekića
Asistent režije: Mateja Jovanović
Scenske borbe: Jakov Jevtović
Scenske igre: Andrijana Dragnić
Kostimi: Jelena Gigić
Plakat: Jovana Nedeljković
Igraju:
Teodor Teja Kralj: Novak Puletić
Luka Laban: Marko Milovanović
Marta: Anđela Janković
13 likova: Petar Lazarević Pele
Mali Teja: Jovan Vujinović
Majka: Jovana Udović
Luka Laban: Dejan Stojoski / Nikola Kondžulović
Muzička pratnja (violina): Jovana Udović
O PREDSTAVI
Kada prošlost zakuca na vrata sadašnjosti, ni budućnost više nije sigurna. U kancelariju Teodora Teje Kralja ulazi Luka Laban — bivši policajac sa tajnama koje će promeniti sve. Putovanje koje sledi otkriva više od onoga što Teja želi da zna... o sebi.
REČ REDITELJA
Raditi tekst, po mom mišljenju, najvećeg živog dramskog pisca na našim pro- storima – Dušana Kovačevića – nosi sa sobom teret očekivanja svih starosnih grupa. Ako tome dodamo da su dve najpoznatije izvedbe, jedna kroz pred- stavu, a druga kroz film, zbog svog kvaliteta postale kultne, onda je sasvim jasno da tekst Profesionalac nosi odgovornost koja često predstavlja optere- ćenje za glumce, reditelje i sve nas koji se bavimo ovim esnafom.
Problematika postavljanja ovog teksta leži u tome što je najvernija izvedba ori- ginalu već bila postavljena na scenu, u rukama legendarnih Bate Stojkovića i Bogdana Diklića kao nosilaca cele priče. S druge strane, istraživanja i manji odmak od originala prikazani su u filmu sa Borom Todorovićem i Branislavom
Lečićem, kao dva vodeća glavna lika u ovoj drami Dušana Kovačevi- ća, koja ostaje zauvek aktuelna.
Upravo se u toj problematici krije i ključ za našeg Profesionalca. Mi po- kušavamo – a publika i vreme će presuditi – koliko smo uspešni u tome da ovaj komad ogromnog “mesa” ponudimo na tacni novoj generaciji gledalaca, a da pri tom ostanemo verni tekstu, ne bivajući kopija onog što znamo kulturološki napamet, i zbog čega ćemo se zauvek vraćati filmu, replikama iz filma, ili bravura- ma predstave koja je dostupna na Jutjubu.
Naš Profesionalac je drugačiji. On je mlad, on je šarmantan i on otvara teme koje su bliske današnjem vre- menu. Kod nas ne postoji granica između igre i prostora – nešto se de- šava sada, nešto ranije, nešto se ne dešava uopšte. Sve je isprepletano i uklopljeno u celinu prljavštine, nar- cizma, prodaje duše i ponovnog postavljanja pitanja: da li smo mogli drugačije?
Odgovor je – verovatno nismo. Jer ono što smo tada uradili, uradili smo jer smo mislili da je najpametnije. I to je to. Tu je tačka svakog razmišljanja. Ne postoji “drugačije”. Postoji samo “trenutno” i naše odluke u tom trenutku.
Kada se sve to prihvati, onda se postavlja pitanje posledica. Tu je, zapravo, Profesionalac otišao veko- vima ispred svog vremena. Jer, ako nas je istorija ičemu naučila, to je da će zauvek postojati ljudi koji će posledice pošteno prihvatiti (Luka Laban), i oni koji, za širu javnost, te posledice neće osećati (Teja).
Kao što je Kovačević ostavio u tek- stu još jedan nivo Tejine samospo- znaje kroz rečenicu: „Šta su knjige i reči u odnosu na vojsku i policiju?“, tako ćemo i mi gledaocima ponudi- ti mogućnost da sami presude – da li je ono što sistem daje vredno toga i da li zaista ni oni koje sistem štiti ne- maju svoje posledice.
Novak Puletić
PISAC
Profesionalac – nesvakidašnja priča iz svakodnevnog života
Jednog dana, krajem sedamdese- tih godina prošlog veka, nazvao me je jedan „zabrinuti čovek“ iz inostran- stva, savetujući me šta bi trebalo da se radi u „novonastaloj političkoj si- tuaciji“. Pričao je sat vremena, sve do trenutka kad mi je naš razgovor počeo da liči na razgovor u policij- skoj stanici; on je nešto „savetovao“, a ja sam ga ubedjivao da to što pri- ča nema nikakvog smisla, i da su mu „saveti“ nerealni, jer živi daleko, ne zna šta se stvarno događa …Raz- govor je završen mojim iznerviranim „povišenim tonom“; na kraju sam mu rekao, ako radi za nekoga, ako je razgovor snimljen, da mi ga pošalje u vidu stenograma, jer bi to bila „dobra drama“: greh bi bio da takav razgovor nestane u vazduhu. Kad sam spustio slušalicu, popri- lično iznerviran savetima „patriote“ iz daljine, pomislio sam : možda ova svađa nije bila uzalud, možda je ovo negde stvarno „pribeleženo“, i mo- žda će mi taj snimak jednog dana poslužiti kao „gotov materijal“ za jednu „kamernu dramu“.
I, tako je taj neprijatan razgovor imao „prijatan“ kraj u vidu tragikomedije Profesionalac. „Nikad se ne zna zašto je nešto dobro“. Od premijere u Beogradu, u Zvezdara teatru, sa maestralnim Batom Stojkovićem i Bogdanom Diklićem, ova priča je izvedena u mnogim po- zorištima širom sveta, od San Franci- ska, preko Njujorka do Moskve, od Londona do Teherana, od gradova na „kraju“, do gradova u „centru sveta“. Priča o „profesionalcima“ i „amaterima“, o lovcu i vuku, ili, o vuku i ovci, večita je priča o lovu i lo- vini.Tako je bilo, tako je danas, i tako će biti, jer ljudi vole da se love.
Dušan Kovačević
Dušan Kovačević
(Mrđenovac kod Šapca, 1948),
dramski pisac, romansijer, scenari- sta, pozorišni i filmski i reditelj. Završio je osnovnu školu u Šapcu i gimnaziju u Novom Sadu 1968, a diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973.
Radio je kao dramaturg na TV Beo- grad od 1973. do 1978, docent na Fakultetu dramskih umetnosti od 1986. do 1988, a od 1998. direktor je „Zvezdara teatra“ u Beogradu. Dopisni član SANU od 2000, redov- ni od 2009. godine. Bio je ambasa- dor Srbije i Crne Gore, a zatim Srbi- je 2005–2006. godine u Portugaliji. Drame: Maratonci trče počasni krug (1972), Radovan III (1973), Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1976), Proleće u janu- aru (1977), Sabirni centar (1982), Bal- kanski špijun (1983), Sveti Georgije ubiva aždahu (1986), Klaustrofobič- na komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lari Tompson, tragedija jedne mla- dosti (1996), Kontejner sa pet zvezdi- ca (1999), Doktor šuster (2000), Dinar po dinar (2005), Generalna proba samoubistva (2008), Život u tesnim cipelama (2010), Kumovi (2012), Rođendan gospodina Nušića (2014) i Hipnoza jedne ljubavi (2016). Filmski scenariji: Beštije (1976, režija Ž. Nikolić), Poseban tretman (1978, režija G. Paskaljević), Ko to tamo peva (1980, režija S. Šijan), Mara- tonci trče počasni krug (1981, režija S. Šijan),Balkanski špijun (1984, režija D. Kovačević i B. Nikolić), Sabirni centar (1990, režija G. Marković), Urnebesna tragedija (1995, režija G. Marković), Podzemlje – Under- ground (1995, režija E. Kusturica), Profesionalac (2003, režija D. Ko- vačević) i Sveti Georgije ubiva aždahu (2009, režija S. Dragojević).
Samo u beogradskim profesional- nim pozorištima odigrano je preko 4.000 predstava Kovačevićevih dra- ma, koje je gledalo preko 2 miliona gledalaca. Njegove drame igrane su u preko 286 inostranih pozorišta i prevođene na nemački, engle- ski, francuski, talijanski, ruski, češki, slovački, grčki, poljski, makedonski, švedski, finski, mađarski, rumunski, bugarski, kineski, slovenački, turski, katalonski, španski, katalonski, gali- sijski, portugalski, persijski, japanski i hebrejski.