TESLA

Malo pozorište “Duško Radović” Beograd

Koncept i režija: Ivan Baletić
Autorka teksta i dramaturškinja: Mina Milošević
Dizajn prostora: Milorad Pejanović
Dizajn svetla: Magdalena Vlajić
Video i animacija: Marko Kovačević
Kostimografkinja: Biljana Tegeltija Bojanić
Kompozitor: Srđan Marković
Koreografkinja: Ana Dubljević
Dramski konsultant: Danilo Brakočević
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Asistent reditelja: Dragan Subotić
Asistentkinja kostimografkinje: Mina Maksimović

Igraju:
Bojan Žirović
Petar Lazarević
Danilo Brakočević
Dubravka Kovjanić
Nenad Radović
Nikola Malbaša
Tamara Pjević
Srđan Marković

REČ DRAMATURŠKINJE (i autorke teksta „Tesla“)

Poznato je da je Tesla malo spavao, ali manje je poznato o čemu je sanjao.
Kada govorimo o Nikoli Tesli i njegovim velikim doprinosima nauci, skloni smo tome da mistifikujemo auru namučenog genija koji se žrtvovao za svoje iz- ume, nadljudskog izumitelja čije telo nije poznavalo ograničenja smrtnika. Vredni naučnik radio je po ceo dan, spavao vrlo malo i odricao se većine svetovnih zadovoljstava zarad zadovoljstva koje mu je donosio naučni rad.

Međutim, od njegovog teškog rada, drugi su profitirali, počevši od Tomasa Edisona, za koga je radio, do drugih kompanija koje su koristile njegove pa- tente ili brend njegovog lika i dela. Sam Tesla, međutim, tokom života je imao stalnih problema sa siromaštvom.

Tako se tema eksploatacije u nauci, ali i u umetnosti i svim radnim delatnosti- ma u kapitalizmu sama nametnula kao jedna od centralnih u tekstu za ovu predstavu. O ovim temama govorili smo kroz jezik savremene kulture, te su tako Ratovi struja sa Edisonom postali Ratovi zvezda kroz bitku lajtsejberima od kojih jedan radi na naizmeničnu, a drugi na jednosmernu struju. Srpske novčanice od 100 i 10.000 dinara sa Teslinim likom su progovorile i ušle u jednu kabaretsku raspravu na temu inflacije i eksploatacije.

Glad se javlja kao važan motiv u Teslinoj autobiografiji te tako hrana postaje važan element i naše predstave. Teslino telo izgleda, ipak nije bilo samo medijum za genijalni duh, već je itekako bilo osetljivo na glad, na umor, na bolest, na anksioznosti koje su dove- le do stvaranja opsesivno-kompul- sivnog poremećaja i set neobičnih navika kao što je korišćenje osam- naest salveta tokom jela ili izvrtanje prstiju na nogama po stotinu puta pred spavanje.

Međutim, njegove neobičnosti po- kazuju se često kao najzanimljiviji de- lovi njega, bilo da smo šokirani njego- vim navikama ili šarmirani njegovim humorom i vickastošću. Tesla se tako pokazuje kao jedan od nas – usa- mljen lik koji se ne uklapa, neobičan i autentičan, čudan, vredan, sa še- fom koji ga iskorišćava, ljut, nestašan, u sukobu sa profesorima, sa ocem i sa drugačijim željama za svoj životni put od onih koji su mu namenjeni.

Nažalost, Teslin svet bio je jedan skoro potpuno muški svet, te u njemu nije bilo prostora za mnogo ženskih liko- va, posebno ne njegovih koleginica naučnica, koje su se u to doba i dalje borile da dobiju pravo da se univer- zitetski obrazuju, a ako su i uspevale da se bave naukom, zasluge za nji- hov rad su preuzimali upravo muškar- ci, najčešće njihovi partneri.
U Teslinom svetu javljaju se lik njego- ve majke Đuke i njegove sestre Ma- rice. Potrudili smo se da ukažemo na njihov intelektualni potencijal koji, nažalost, u 19. veku nije mogao da dođe do izražaja u javnoj sferi.

Teslina majka intuitivno se bavi naukom u okvirima svog domaćinstva, a njegove sestre nam pripremaju strašnu igru sa lutkama – predstavu u predstavi, gde prave svoju vari- jantu Sopstvene sobe Virdžinije Vulf i govore o zaboravljenim i izgublje- nim genijima – sestrama velikih isto- rijskih naučnika i umetnika.

Da bismo posebno naglasili koliko je važno uočiti potencijal za stvaralački rad u ženama, uprkos tome što za to uglavnom nije bilo mesta u istoriji, pa ni u priči o Tesli, u predstavu smo uveli lik univerzalne devojčice, koja najviše plesom – jer njen lik nije napisan – osva- ja prostore slobode kao ženski Tesla koji u 21. veku konačno može da postoji i da ne odgovara ni na čija očekivanja.

U ovoj predstavi mešaju se sadašnjost i epoha 19. i ranog 20. veka; mešaju se i Nikola i Tesla – dva naratora i dva lica – jedan mlad i nezreo, drugi zreo,

koji se u svojoj poznoj starosti priseća svog života i vodi roditeljsku polemiku sa mlađim sobom. Njih dvojica, Dete i Odrasli, se, kao trofazna struja, pre- pliću sa svojim snovima, maštom, sa apstrakcijama kao što je ženski Tesla, i svi imaginarni i stvarni prijatelji koje je Nikola Tesla stekao na svom dugač- kom i trnovitom putu.
Baveći se Teslinim snovima, ova predstava i sama koristi sredstva snoviđenja, kao što su film, anima- cija i specijalni efekti, ali pre svega, muzika. Songovi su i ovde sredstvo oneobičavanja i demistifikacije Tesli- ne ličnosti, ali, sa druge strane, po- nekad muzika donese i mistiku stva- ralačkog zanosa. Ova predstava hoda po tankoj granici između misti- fikacije i demistifikacije Teslinog lika.

Ovo je univerzalna priča o jednom čoveku (ili ženi), stvaraocu (ili stvara- teljki), kompleksnosti njegove ličnosti i preprekama i prijateljima na koje nailazi na svom putu. Nikola Tesla je možda jedno poznato ime, ali iza njega stoji jedan običan čovek, i njegov život je istovremeno i najo- bičniji i najfascinantniji fenomen.

Mina Milošević

Mina Milošević je dramska spisa- teljica, drama- turškinja i dok- torantkinja na Katedri za teoriju dramskih umet- nosti i medija
(FDU). Radi kao naučna istraživači- ca na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu. U svojim radovima, dramskim i teorijskim, najviše voli da se bavi feminističkim revizionizmom.

REČ REDITELJA

Šta je scena, ako ne napon — između stvarnosti i mašte, prošlosti i budućno- sti, između tela i slike, između govora i tišine? Tesla, kakvog smo tražili u ovoj predstavi, nije portret, već smetnja u signalu. Prekidi, snovi, udari svetlosti, promene formata. Tesla kao dečak, Tesla kao senka, Teslino polje snova kao izvor prikrivene istine. Verujem da pozorište ne rekonstruiše istoriju, even- tualno pokušava da je uznemiri. Da ne daje odgovore, već otvara prostor. Da kombinuje materijalno i nematerijalno, digitalno i živo, da stvara uslove u kojima se poja- vljuju neponovljivi susreti. Radili smo sa osećanjem da se Tesla ne može „ispričati“. Može se naslutiti, rastereti- ti mita, uvući u ritam i glas, u pauzu, u distorziju, u dodir. Scenografija nije dekor, već instrument. Svetlo i zvuk ne služe atmosferi — oni je stvaraju. Video ne ilustruje, već polemiše. Telo glumca nije samo prisutno, ono gra- di prostor u kom se misli, igra, pamti. Ovo jeste predstava za mlade, ali je i za one koji ne prestaju da se pitaju. Za one koji ne traže odgovore, nego nove veze među stvarima. Za one koji umeju da čuju šum. I možda baš tu — u tom prostoru između muzike i šuma, piksela i senke-tela na sceni traže od- govore o prirodi sopstvenog posto- janja, ne shvatajući da, van Teslinog simulakruma, njihov smisao ne postoji.

Pravi, lični odgovori ne staju u jedan pasus, a ni u jednu dramu. Susret sa umetnošću je višeslojan dijalog, koji provocira prava pitanja, podstiče na razmišljanje koje će rađati nove ideje, čak i kad sama predstava postane nejasna slika u magli. Na putu od sve- tla, zvuka i tela do dijaloga i pitanja, u prostorima oslikanim maglom, možda pronađemo pozorište koje nas zani- ma. Pozorište koje nas (Vas) se tiče...

Ivan Baletić

Ivan Baletić je pozorišni reditelj. Doktorand na programu Više- medijskih umet- nosti Univerziteta umetnosti u Beogradu sa doktorskim projektom „Ibzenove aveti“. Bavi se istraživanjem na polju izvođačke i multimedijalne umetnosti. U pred- stavi „Tesla“ nastavlja da istražuje višemedijski pristup režiji, kao i temu demistifikacije velikih stvaralaca.

REČ KOMPOZITORA

Unutrašnji svet i imaginacija, kojom je biće velikog genija odisalo, otva- raju neslućene mogućnosti prilikom osmišljavanja i pronalaženja vero- dostojnog zvučno- muzičkog tkiva.
Dramaturgija sna dozvoljava prostor u kome je moguće preispitati, poi- grati se i najzad staviti u pogon naj- različitije žanrovske idiome.
Baveći se mapiranjem emocional- nog tkanja Nikole Tesle, njegovim vizijama i snoviđenjima, uspostavili smo fragmentarnu strukturu i neline- arnu naraciju, koju upravo muzikom oživljavamo i opravdavamo.

S druge strane, stilska koherentnost i formalna zaokruženost, postižu se korišćenjem prepoznatljive i univer- zalne teme “Tesle-Snevača”, koja u svojim različitim pojavnostima, uvek drugačije aranžirana, zaokružuje dramski tok, asocira na prethodno i povezuje različite elemente scen- skog dešavanja.
Prateći ideju o trodimenzionalnosti Teslinog lika (Mladi Tesla, Odrasli Te- sla i Tesla Sanjar), muzički materijal razvija se na tri različita nivoa.
U određenim delovima, muzika se oslanja na brehtovski kabaretski pri- stup, naglašavajući ironiju, distancu i društveni komentar. Song je uvek neodvojivi deo scenske radnje, a ne zatvorena numera. On organski izra- sta i urasta u dramski tok, kao njego- va prirodna konsekvenca i sled.