Fišt Milan

NESREĆNI

Reditelj: Ištvan Albu

Figura studio Georgeni (Rumunija)

Dramaturg: Franciška Keresteš
Scenografija: Kato Husar
Kostimografija: Doro Šiko
Kompozitor: Gabor Koloži Boršoš
Kamerman: Laslo Foriž, Silard Kanjadi, Peter Kozma
Montažer video projekcija: Čongor Feher

Igraju:

Vilmoš Huber, televizijski producent: Norbert-Laslo Mošu
Roza Nemešvaraljai Đarmaki, televizijsko osoblje: Ana Kanjadi
Vilma Vig, televizijsko osoblje: Ana Šošovica
Udovica Hubert, Vilmoševa majka: Boglar Tamaš
Ferenc Širma, mesar: Gabor Koloži Boršoš
Dr Đula Bek, doktor: Peter A. David
Ferenc Sekelj, kapelan: Zeno Farago
Roži, Vilmoševa sestra: Mira Silađi
Pišta, mesarov šegrt: Leonard Fodor Alain
Stara seljanka: Boroka Barta
Mihalj, kamerman: Silard Kanjadi
Televizijsko osoblje: Ester Talaš
Siročići: Vidor Barabaš-Tamaš, Janka Bereš, Aida Fodor

O PREDSTAVI

Vilmoš Huber je menadžer televizijske produkcije, koga nije briga za konvencije u međuljudskim odnosima, emocijama i odgovarajućim vidovima ponašanja. On voli žene, iako godinama živi sa Rozom, majkom njihovog zajedničkog deteta. Ženi je muka od stalnog varanja, pa odlučuje da se preseli kod Huberove najnovije ljubavnice i koleginice, sedamnaestogodišnje Vilme.
Bizarnu situaciju pojačavaju komična figura Huberove majke, njihova porodična pozadina, pokušaji Roze da se otisne iz toksične veze, kao i gubitak deteta. Ostali likovi postepeno nestaju iz njihovih života zbog strahota koje su proživeli zajedno i odvojeno, i oni ostaju sami u elementarnoj međuzavisnosti i nerazrešivoj nesreći.

REDITELJ
Ištvan Albu je rumunski reditelj i glumac, poreklom iz Mađarske. Rođen je 1984. godine u gradu Sveti Đorđe, u pokrajini Transilvanija. Školovao se na Fakultetu za pozorište i televiziju (Univerzitet Babeş-Bolyai) u Klužu. Najskoriji naslovi koje je režirao, mahom u pozorištima u Rumuniji su Galeb A. P. Čehova, Izgubljeno pismo J. L. Karađalea, Galeb Borisa Akunina, Raskoljnikov F. M. Dostojevskog, Tri sestre A. P. Čehova, Otelo Đuzepea Verdija, V-monolozi - čitalačka predstava zasnovana na delu Iv Ensler, Fedra Ž. Rasina, Olujna noć J. L. Karađalea, Sluškinje Ž. Ženea, Braća Karamazovi F. M. Dostojevskog, itd. Trenutno radi kao upravnik pozorišta Figura studio u Georgeniju.

PISAC

Milan Fišt (1888–1967) spada među najistaknutije mađarske noveliste, dramske pisce i pesnike. Svoje prvo delo objavio je 1908. godine u literarnom časopisu Nyugat. Nakon studija prava i ekonomije u Budimpešti radio je kao predavač u poslovnoj školi. Godine 1918. imenovan je za direktora akademije Verešmarti, ali je bio primoran da posao napusti 1921. Nakon nervnog sloma koji je pretrpeo 1928. odlazi u Baden-Baden. Od 1904. počinje da vodi Dnevnike koji će postati njegovo najobimnije i najzanimljivije delo. Nažalost, najveći deo stranica iz 1944–45. je uništeno. Profesorskom zanimanju vraća se 1947, a sledeće godine dobija najviše mađarsko priznanje za književnost, nagradu Košut. Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost 1965. i smatran je za najozbiljnijeg kandidata (ipak, nagrada je dodeljena Mihailu Šolohovu za Tihi Don). Fištov najpoznatiji roman Povest o mojoj ženi objavljen je 1942. godine.

O POZORIŠTU

Pozorište Figura studio
Pozorište Figura Studio sa sedištem u Georgeniju jedino je mađarsko pozorište u Transilvaniji čiji osnivački dokument sadrži reč „eksperimentalno“. Između 1984. i 1990. bila je to eksperimentalna pozorišna grupa pod vodstvom Lasla Bočardija. Institucionalna forma stečena je 1. septembra 1990. godine pod imenom Pozorište Figura Studio, uz odobrenje Ministarstva kulture. Pozorištu je naziv dodelila glumica Gabriela Anji Bočardi (1961-2003).
Figura postoji već 37 godina, za to vreme izvedeno je preko 150 premijera, a ovaj broj je postignut uz pomoć skoro 350 umetnika. Zaključak je da sve mađarske pozorišne trupe u Rumuniji imaju umetnike sa iskustvom u Figura studiju. Posle brojnih nastupa što unutar zemlje, što u inostranstvu, o Figuri se u kritičkoj recepciji govorilo gotovo uvek na prestižnom nivou.
Figura studio nastoji da ostane veran osnivačkim principima, pa je delatnost ovog pozortišta retkost u sferi transilvanskog teatra. Cilj mu je da, istovremeno, zadovolji očekivanja malog grada u kome se nalazi, kao i osnivački eksperimentalni duh, što je u godinama unazad dovelo do postavljanja i tradicionalnih, ali i eksperimentalnih i savremenih pozorišnih dela.
To se može videti kroz dva festivala koje organizuje Figura studio. Prvi, osnovan, 2001. godine, jeste Nacionalni pozorišni kolokvij, koji okuplja različite manjinske pozorišne trupe, a mlađi, osnovan 2006. je međunarodni festival plesa i ritmike dance.movement.theatre.

KRITIKA

Nesrećni
(…) Kako su protagonisti sledili put konfrontacije, tako su i gledaoci bili primorani da priču sagledaju “dublje”. Film u pozorištu? Nebitno je kako ga zovemo, ali jedno je izvesno – da festival nije mogao biti otvoren na moćniji način, nego ovom pričom o naizgled nerazrešivoj nesreći, koja ide mnogo dalje od običnog ljubavnog trougla, ili ljubavnog poligona… Ima mnogo dublji sadržaj, bavi se time kako prihvatamo svoju nesreću i time koliko daleko smo spremni da odemo zbog ljubavnog odnosa, zbog partnera, premda svaka mogućnost iskoraka vodi ka još jednom ćorsokaku.

(art7.hu, Ester B. Sabo, 20. 6. 2021.)

Na sceni i na ekranu
Nesrećni – predstava Figura studija iz Georgenija (Rumunija), koju je na scenu postavio Ištvan Albu – pomera granice ljudske izdržljivosti, ograničenog morala, te pozorišnih formi na koje smo navikli. (…) Snimci sa nekoliko kamera prikazani u realnom vremenu često rezultiraju četvorostrukom slikom figura glumaca (izvedba na sceni, njena senka na ekranu, zatim projekcija, te projekcija u projekciji). Na sredini scene nalazi se crni sto, prošaran belim svetlima, koji glavnom protagonisti – fotografu, omogućava da dobije najizuzetniju moguću sliku negativa ljudske duše.

(Kisvárdai Lapok, Ester Ožvat, 19. jun, 2021.)

Foto: Elod Bortališ